ZLATNA SVETLOST (SIMBOLIKA ŽUTE BOJE)

Ogrlica "Zlatna svetlost" (masa za modelovanje, akril, 45 cm)
Autor: Nadica Janić

„Intenzivno i prodorno, zasićeno i blještavo kao rastopljen metal, žuto je najtoplija, najekspanzivnija i najsjajnija boja, koju je teško ugasiti i koja uvek prelazi svoje okvire. Zraci sunca koji prolaze kroz nebesko plavetnilo izraz su moći bogova: a u astečkom panteonu, Vicilopohtli, Ratni pobednik, bog južnog sunca obojen je u plavo i žuto.

Par heraldičkih boja žuto – plavo suprotan je paru crveno – zeleno kao što je ono što dolazi odozgo suprotno onome što dolazi odozdo. Područje na kojem se sučeljavaju je zemaljska kora, naša koža, koja i sama postaje žuta kad se približi smrt.

U paru žuto – plavo, muška boja, boja svetlosti i života, ne može potamneti. Kandinski je to dobro uočio: žuto toliko teži svetlom, da tamo žutog i ne može biti. Zato se može reći da postoji duboka, fizička veza između žutog i belog. Ona je boja bogova: Zôroastres (grč), prema Anketilu, znači sjajna, zlatna, slobodna zvezda, živa zvezda. Om, božja reč kod Tibetanaca, ima pridev zere što znači zlatan. Višnu je nosilac žute odeće, a Bramino kosmičko jaje blista kao zlato.

Zlatna svetlost ponekad je put dvosmernog saobraćaja, posrednik između ljudi i bogova. Frejzer tako naglašava da se u Indiji tokom velikog žrtvovanja konja upotrebljavao zlatni nož, jer je zlato svetlost i jer žrtvovano dolazi u kraljevstvo nebesko zlatnom svetlošću.

U meksičkoj kosmologiji zlatnožuto je boja zemljine nove kore, na početku kišnog razdoblja, pre nego što se ona zazeleni. Povezuje se dakle s misterijom proleća. Zato je Hipe Totek Naš gospodin oderani, bog prolećnih kiša, takođe bog zlatara. Za vreme prolećnih svetkovina njegovi sveštenici se zaogrnu žuto obojenim kožama oderanim sa žrtava koje su pogubili da bi pridobili tog strašnog boga. Zlatnožuto je i Mitrino obeležje u Persiji, i Apolonovo u Grčkoj.

Zlatnožuto je, zbog božanskih odlika, postalo na zemlji obeležje vladara, kraljeva i careva kako bi obznanjivalo božansko poreklo njihove moći. Zlatnožuto kao simbol božanske moći pokriveno je zelenim lovorom kao simbolom ljudske nade. Hristove zelene grančice, koje ima dok je na zemlji, zameniće zlatni oreol kad se vrati svome ocu. U Španiji je Nedelja grančica dan kad vernici pred crkvom mašu požutelim palmama.

Žuto je boja večnosti, kao što je zlato metal prolećnog života. I jedno i drugo nalazimo u osnovi hrišćanskog obreda. Zlatni krst na svešteničkoj odeždi, zlatni kalež, žuto večnog života, vere – pridružuju se iskonskoj čistoti belog u vatikanskoj zastavi.

Katolički sveštenici ispraćaju pokojnike u večni život usred zlatnog i žutog. Svi vodiči duša raspolažu s manje ili više žutog (Mitra); isto tako, u više istočnjačkih predanja, podzemni psi, poput onog iz Zend Aveste koji ima žute oči, kako bi lakše proniknuo tajnu tame, i žuto-bele uši. U egipatskim pogrebnim prostorijama žuta boja – simbol zlata koje je meso sunca i bogova – najčešće se povezuje s plavom bojom kako bi osigurala preživljenje duše.“


Priredila: Nadica Janić

Literatura:

J.Chevalier - A.Gheerbrant, REČNIK SIMBOLA