SIMBOLIKA BELE BOJE KOD SLOVENA



Ogrlica "Magija" (masa za modelovanje, akril, 45 cm)

Autor: Nadica Janić

''Belo se asocira sa svetlošću i sa stvaralačkom snagom koja se nalazi u mleku, jajetu i muškom semenu. Otelotvorenje bele boje jeste dan i srebro (grčko λευκός ’’beo’’ ima još i značenja ’’onaj koji se svetli’’, ’’srebrnast’’, ’’jasan’’, ’’svetao’’, ’’čist’’). Otuda jedna od čestih završnih formula u srpsko – bugarsko – rumunskim basmama glasi:

Da bude čisto, kao čisto srebro,
blago kao materino mleko.

Atribut ’’belo’’ u narodnim pesmama je čest i označava čistotu i lepotu (up. Bugarsko: бели порти, бяла чешма, бяла пшеница; sprsko: bela vrata, bela česma, bela pčenica, belo lice i tako dalje).

U svadbenom običaju u Kučima (Crna Gora) mlade nose posebnu kapu na koju se zakači velika bela marama koja se zove duvak. Bezivanje bele boje za mladu odlika je i savremenih evropskih običaja.

U frazeologiji kod Srba zadržao se pomen na beloga boga (kad je nemirno dete, u istočnoj Srbiji, kod Svrljiga, kaže se „od njega nema beli bog“).

Ispoljavanje atributa „belo“ ilustruje običaj koji se izvodi prilikom prvog oranja u Vranjskom Pomoravlju u Srbiji: kad pođe na prvo oranje, orač je vezivao glavu belim maramčetom, a pred volove koji polaze na oranje prostiralo se takođe belo maramče da preko njega pređu zajedno s ralom, plugom i kolima. U žito se stavljala bela srebrna para.

U isti krug simboličkog značenja ide i običaj iz Srbije koji je vezan za ponašanje porodilja: sedam dana posle porođaja, uvek kada danju izlazi napolje, porodilja uzima u desnu ruku ražanj („baština sila“) na kome je glavica bela i crna luka i kokošija noga, a glavu poveže belim povezom.

U basmama pominju se beli hrtovi (psi). Oni se u srpskim i bugarskim basmama javljaju kao protivnici nečistoj sili, kao što su to i neke druge životinje i ptice sa atributom beo: bela kvočka i beli pilići, bela ptica, beli orao, bela patka, bela guska, kuja s belom štenadi, beli zmaj. U beloruskim basmama sveci, koji se takođe javljaju u funkciji progonitelja nečiste sile jašu na belom konju. Kod Srba, u basmama, na belom konju jašu sveti Nikola, sveti Evrem i sveti Jovan, takođe odnoseći bolesti.

U Zborniku molitava Tverskog muzeja, koji je prepisan 1853. godine, nalazi se jedna molitva koja je u stvari srpska basma izgrađena po prethodno pomenutom obrascu: „Poleće beli orao iz bela nebesa i nosi belo mleko u belim noktima, uteče mu belo mleko iz beli nokti...“

Motiv belog mleka koje ispušta bela ptica na kamenu (ili bela devojka) i od njega se kamen rasprskava, javlja se u više basama kod Srba i Bugara i najčešće se odnosi na uroke (tj. pucanje kamena treba da izazove pucanje zlog, uročnog oka). Umesto belog mleka može da stoji bela pena. Kod zamena za belu pticu u bajanjima se javlja i belo pero ili jaje od bele kokoši. Tako, u ljubavnoj magiji, uzme (momak ili devojka) prvo jaje od bele kokoši, bez belega, skuva ga u mladu nedelju pre sunca, oljušti i bičem kose s desne strane glave prepolovi. Zatim stavi ove polovine na po jednu stranu puta gde treba da prođe ona (ili onaj) koji se želi opčiniti. Kad željena osoba prođe tim putem (između dve polovine jajeta), izvođač mađije (momak ili devojka) pojede celo jaje.

Posebno simboličko obeležje beloj boji daje njeno vezivanje za neka noćna mitološka bića. Na primer kod Slovenaca mora se zamišlja kao bela žena. Tako su isto mnogi susreti s nečistom silom opisani kao susreti s nekim bićem u belo odevenim: „Išo sam sa sestrom na izvor vode, Dragovine se zove, onda smo naišli na vodu i naišli smo na jednome raskršću bijela djevojka stoji u bjelom sva...“ U Mošorinu (Srbija) kad neko mlad boluje, pa umre, govorilo se: „Pojele ga bele“, to jest umorile ga vile.

Mogu se predložiti dva odgovora na ovo odstupanje od osnovnog simboličkog jezgra koje bela boja ima u magijskim tekstovima. Prvo, neka od pomenutih demonskih bića mogu da potiču iz vremena tzv. „belih dana“ (od Božića do Bogojavljenja) kada nečista sila luta i kada je zabranjeno presti kučine. Drugo, bela boja, vezujući se za svetlost, vezuje se i za bestelesnost i prazninu, pa otuda može da stoji i kao atribut bestelesnih mitskih bića. Verovatno iz ovog simboličkog značenja proizilazi postupak vračare iz okoline Leskovca koja, kada baje, legne i pokrije se belim čaršavom.

Simbolika praznine koja se može vezati za belu boju vidi se iz obreda gatanja kod Bugara: kada se pojede kokošije meso (obično je to petao koji se kolje pre početka oranja ili posle vršidbe), gata se po boji njegove grudne kosti da li će domaćinova kuća imati napredak i bogatstvo – ako je ta kost crvenkasta, kuća će imati napredak i bogatstvo, ako je bleda, svetla, kesa domaćinova biće prazna. Slična simbolika javlja se u tumačenju sna: ako je čovek sanjao mleko (= belo) – to je najava bede.''

Priredila: Nadica Janić


Literatura: SLOVENSKA MITOLOGIJA

Izvor: http://forum.krstarica.com/

Tema: “Malo je reći da živimo u svetu simbola“