Zar i ti imaš
Ljudsko srce?
Šta je to nevidljivo
Pod tvojim kaputom
Što moju dušu
Tako snažno dira?
Ti samo izgledaš zastrašujuće -
Skupocen balsam
Teče sa tvoje ruke
Iz svežnja maka
U slatkoj opijenosti
Ti širiš teška krila duha.
I daruješ nam radosti
Mračne su i neizrecivo tajanstvene,
Kakva si i ti,
Sreće koje nam
Omogućavaju da naslutimo raj.
Kako mi jadno i smešno
Izgleda svetlost,
Sa svojim šarenilom
A kako prijatno i blagosloveno
Smiraj dana.
Novalis
Ode noći, I, 1797.
Priredila: Nadica Janić
Нема коментара:
Постави коментар