SVITANJE (SIMBOLIKA BELE BOJE)

Ogrlica "Svitanje" (masa za modelovanje, akril, 80 cm)
Autor: Nadica Janić

„Bela boja se, kao i njoj suprotna crna, može postaviti na dva kraja hromatske skale. Pošto je belo apsolutna boja koja nema drugih varijacija, osim onih što idu od prigušenog do sjajnog, ona označava ili odsutnost ili skup boja. Bela boja se tako nalazi ili na početku ili na kraju dnevnog života i vidljivog sveta, što joj pridaje idealnu asimptotičku vrednost. Ali završetak života – čas smrti – isto je tako prolazni čas, zglob između vidljivog i nevidljivog, pa je prema tome drugi polazak. Belo – candidus – boja je kandidata, tj. onoga koji će promeniti status (kandidati za javne službe oblačili su se u belo).

Pri određivanju boja glavnih strana sveta normalno je, dakle, da je većina naroda belo uzela za boju istoka i zapada, dve krajnje i tajanstvene tačke gde se sunce – zvezde dnevne misli – rađa i umire svakog dana. Belo je u oba slučaja granična vrednost, jednako kao i ta dva kraja beskonačne crte horizonta. Belo je boja prelaza, u onom smislu u kojem se govori o obredima prelaza: belo je privilegovana boja obreda kojima se menja biće prema klasičnoj shemi svake inicijacije: smrću i novim rođenjem. Bela boja zapada je prigušena boja smrti koja biće oduzima i uvodi ga u mesečev, hladni i ženski svet; odvodi u odsutnost, u noćnu prazninu, u nestanak svesti i dnevnih boja.Bela boja istoka je boja povratka: to je belina praskozorja kad se iznova pojavljuje nebeski svod, još bez boja, ali pun mogućnosti ispoljavanja kojim su se, za vreme prolaska kroz noćnu utrobu, izvor sviju energija, mikrokosmos i makrokosmos ponovo ispunili, kao električne baterije. Jedna boja silazi od sjajnog do prigušenog, druga se uspinje od prugušenog do sjajnog. Ta dva trenutka, te dve beline su u sebi prazne, lebde, između odsutnosti i prisutnosti, između meseca i sunca, između dva lica svetoga, između njegove dve strane. Čitav simbolizam bele boje i njenih obrednih primena proizlazi iz takvog posmatranja prirode, iz kojeg su sve ljudske kulture izgradile svoje filozofske i religijske sisteme.

Slikar V. Kandinski, za kojeg je problem boja daleko nadilazio problem estetike, najbolje se izrazio: Bela boja, koju često smatramo ne-bojom... je kao simbol jednog sveta gde su sve boje, kao svojstva materijalnih supstanci, iščezle...Belo deluje na našu dušu kao apsolutna tišina... Ta tišina nije smrt, ona je prepuna živih mogućnosti... To je jedno ništa puno mladalačke radosti, ili bolje rečeno, jedno ništa pre svakog rođenja, pre svakog početka. Tako je možda odzvanjala hladna i bela zemlja u dane ledenog doba. Teško je bolje opisati svitanje, a da se ono ne imenuje.“


Priredila: Nadica Janić

Literatura:

J.Chevalier - A.Gheerbrant, REČNIK SIMBOLA