среда, 08. септембар 2010.

PSIHOLOŠKI EFEKAT BOJA





Ogrlica "Oslobađajuća svetlost" (masa za modelovanje, akril; 90 cm)
Autor: Nadica Janić



Boje sveta i prirode koja nas okružuje stvaraju kod svih nas određene asocijacije. Plavo - nebo, zelena - trava, žuto - sunce... samo su neke od asocijacija koje će veliki broj ljudi automatski upotrebiti kada su boje u pitanju. Osim univerzalnih boja prirode svako od nas je izložen i upotrebi različitih boja u različite svrhe u svom okruženju, kao posledica određenih kulturološko-tradicionalnih šablona koji u svakom društvu postoje.

Psihologija boja je oblast psihologije koja izučava emocije i reakcije ljudi na određene boje. U velikoj meri na ovo utiču upravo kulturološko-tradicionalni šabloni i simboli koji od najranijih dana u nama izgrađuju reakcije na određene boje. Osim toga postoje, za sada nedovoljno objašnjene, fiziološke reakcije na određene boje, na bazi kojih je zasnovana i hromoterapija – oblast alternativne medicine bliska psihologiji boja.

U različitim kulturama boje imaju drugačija značenja. I dok jedna boja u nekoj kulturi može prouzrokovati jedan, u drugoj prouzrokuje potpuno drugi, suprotan psihološki efekat. U našoj kulturi (i zapadnoj) bela boja označava mladost, nevinost; venčanja se obavljaju u belom – sa druge strane u istočnim kulturama, u Indiji i Kini, belo je boja koja simbolizuje smrt, a u nekim zemljama Latinske Amerike smrt predstavlja ljubičasta (u odredjenoj meri i u USA i Kanadi – primera radi većina dopisnica kojima se izražava saučešće ima ljubičastu boju).

Na bazi ove simbolike, psihologija boja našla je svoju najrasprostranjeniju praktičnu primenu u marketingu. Upotreba boja u marketingu direktno je povezana sa proizvodom koji je potrebno plasirati i slike koju je o proizvodu planirano stvoriti. U zavisnosti od željene poruke, odabrane boje mogu da je podrže, naglase ili budu u suprotnosti sa njom. Naravno, upotreba boja mora biti prilagođena tržištu na koje se proizvod plasira, u skladu sa asocijacijama koje određene boje prouzrokuju kod ciljne grupe.

Ako posmatramo zapadnu kulturu, koja je u današnjoj globalnoj kulturi najdominantnija, možemo primetiti postojanje određenih pravila i vezivanja odgovarajućih asocijacija za pojedine boje:

crvena - uzbuđenje, snaga, seks, strast, brzina, opasnost;
plava - poverenje, pouzdanost, pripadnost, opuštenost;
žuta -toplina, sjaj sunca, veselost, sreća;
narandžasta - razigranost, toplina, izražajnost;
zelena - priroda, svežina, hladnoća, rast, bogatstvo;
ljubičasta - uzvišenost, spiritualnost, dostojanstvo;
roze - mekoća, slatko, odgajanje, sigurnost;
bela - čistota, nevinost, mladost, blagost;
crna - sofisticiranost, elegancija, zavodljivost, misterija;
zlatna - prestiž, skupoća;
srebrna - prestiž, hladnoća, nauka.


Izvor:

AMFITEATAR – Naučni portal
Nikolina Ljepava


Priredila: Nadica Janić

2 коментара:

Žena je: је рекао...

Draga Nadice tako si u pravu! Na mene jako loše utiče crvena boja, čini me razdražljivom, napetom, čak pomalo agresivnom! Kada na sebe stavim nešto roza osjećam se kao potpun debil... kao da mi je 5 godsina, i bude mi neprijatno! Bijelu boju prezirem iz dubine duše, asocira me na ambulante, tako je bezlična i nemaštovita... Zelenu boju volim, smiruje me, nebesko plavu- mogla bi da se vinem negdje visoko... Jako dobro obrađa tematika, bravo!

anima.art је рекао...

Hvala "Žena je:" na komentaru i pohvali za obradu tematike.

Tačno je da boje fizički deluju na nas. Fizičar i pisac stručnih knjiga, Spasoje Vlajić, na temu: zvuk - svetlost - značenje, u knjizi "Nova (meta)fizika" govori o bojama dobra i bojama zla, koje se odražavaju ne samo u osećanju tih boja već i u našem jezičkom izražavanju.