SIMBOLIKA ŽUTE BOJE KOD SLOVENA

  

Ogrlica „Žuti pesak“ (masa za modelovanje, akril, 80 cm)

Autor: Nadica Janić

“Žuta boja preovladava u prirodi u drugoj polovini godine – to je boja zrelog klasja i boja vegetacije koja se suši. To je predvorje zime, hladnoće i mraka, pa se stoga može povezivati i sa htonskim svetom. Tome doprinosi i žuta boja kože mrtvog čoveka.

Žuto je i boja zlata, koje je stalno i nepromenljivo kao i onaj svet (zlatne monete se kod Bugara nazivaju жълтици). Zlato je i lik svetlosti, ono „označava“ ili simbolizuje svetlost, približavajući se na taj način značenju ikone, koja je odraz svetlosti i veze s njom, ali se sadržaj koji odslikava nalazi van realnog sveta.

U mnogim predanjima zakopano blago se „kazuje“ tako što se u noći vidi plamen na mestu gde je sakriveno. Po jednom poljskom predanju, svaki pokušaj jedne žene da uzme šaku zlata iz jedne ostave izaziva požar u jednom od njenih sela. Veza između zlata i vatre („zlato je vatra koja blista u noći“ – Pindar) govori o vezi žutog i crvenog, tj. o mogućnosti da se žuto alternira sa crvenim. Blizina žute i crvene boje vidi se i u devojačkim gatanjima za udaju: uoči Đurđevdana devojke kopaju rupice u zemlji i sutradan gledaju: ako u rupici ima žutih i crvenih mrava, devojka će se udati za momka, ako bude mrkih mrava – za udovca, ako ne bude mrava – te godine se neće udati. U nizu ruskih ikona, naročito u novgorodskim iz 13-14. veka, crvena boja zamenjuje tradicionalne zlatne fonove.

Veza žutog sa onim svetom vidi se i po tome što se mitski vodiči duša na onom svetu prikazuju sa nekim žutim obeležjem. Odraz ove simbolike nalazi se i u narodnim bajanjima: kod Srba bolesti odnose žuti psi, žuti petao, pilad sa žutim nogama, žuti čovek, dok u jednoj bugarskoj basmi žuti čovek bez ruku hvata ribu i peče je bez ognja, što predstavlja i jedan mitski oblik ponašanja (tzv. antiponašanje).

Žuta boja nema visoku učestalost u narodnim basmama. Često se жовтыя пяски javlja kao sastavni deo trijade boja: žuto – crveno (sivo) – belo. Žuti pesak nosi htonsko obeležje i zato se na njega tera i nečista sila.

Veza žute boje sa htonskim i demonskim svetom određuje i njenu upotrebu u ritualu bajanja: kad neko dobije bolest zvanu „sugreb“, ide u vinograd i maže se žutom zemljom ispod dunje; bajanje stoci od ujeda zmije izvodi se uz upotrebu 9 kamičaka i žute igle; u Sloveniji, bolesno dete od žutice pokrivaju u kolevci preko glave žutom svilenom maramom i prišivaju mu na košulji zlatan prsten; da bi detetu bolje rasla kosa, posle prvog šišanja, nose njegove vlasi na žutu vrbu itd.

Jedno od imena za vešticu jeste желтея, koje se često ponavlja u apokrifnoj molitvi od groznice.“

Priredila: Nadica Janić

Literatura: SLOVENSKA MITOLOGIJA

Izvor: http://forum.krstarica.com/

Tema: „Malo je reći da živimo u svetu simbola“