SIMBOLIKA PLAVE BOJE KOD SLOVENA

Ogrlica „Sinje more“ (masa za modelovanje, akril, 45 cm)

Autor: Nadica Janić

“Plava boja je u slovenskim jezicima imala oznaku *sinĭ i tom oznakom su obeležavane nijanse boja od svetlo plave do crne. Objašnjavajući odakle dolazi mogućnost da se izrazom „plav“ iskazuje i plavo i žuto, Milka Ivić je utvrdila da su za to postojali prevashodno mitološki razlozi. Zbog jake markiranosti negativnim konotacijama koje su se vezale za oznaku *sinĭ, pre svega što je ona bila epitet htonskog i demonskog sveta pojavljuje se potreba da se drugim oznakama izraze oni sadržaji koji nemaju takav emotivni naboj. Takvu ulogu je preuzeo izraz modar, ali je i on dobio specifičnu konotaciju označavajući boju uboja, promrzlina, bolesničkog i mrtvačkog sivoplavičastog bledila, pa je iz leskičkog sistema uzeta nova oznaka – plav.

Plava boja se javlja često u bajaličkim tekstovima. U srpskim i hrvatskim basmama plavo je označeno izrazima: modro, moravo, morasto, plavetno i sinje. Kod Belorusa radi se o sintagmi sinje more, koje označava mesto isterivanja nečiste sile, ili prostor gde su smešteni htonski obeleženi junaci. Takav jedan prostor iskazan je i u ukrajinskoj basmi gde se ponavlja epitet „plav“ (siv). Na ruskom severu, pored ostalog, đavo (bes) je označen i izrazima: синий, синеобразный, синец.

Pod turskim uticajem u Makedoniji, a delom i u Bugarskoj, plava boja (modra) ima, u nekim elementima, funkciju sličnu crvenoj boji. Pošto se plavo najčešće vezuje za more, a u moru obitava nečista sila, plavo simbolizuje svet nečiste sile. Smisao uvođenja ovakve simbolike u bajanjima sastoji se u neutralisanju opozicije ljudski svet – nečista sila, da bi se time otklonio neprijateljski odnos nečiste sile prema čoveku. U Đevđelijskoj kazi (Makedonija) bolest pod turskim nazivom салг’н lečili su neopranim plavim komadom platna, namazanim ovčjim lojem i posutim istucanim kimom, tako što ga meću obolelom detetu na grudi. U Kratovu, na modrom platnu, koje je još nemereno i plaćeno novcem koji nije ni brojan, ušije se na jednom kraju seme od kupine, pa se time opasuje trudna žena sve do porođaja. U istom mestu porodilja može da nosi i modro platno u kome je parče gvožđa, ili je na modrom platnu kupusov listić koji je ostao prilepljen na kaci za vreme pranja. Otok na koži lečio se privijanjem plave hartije koja je izbušena iglom za pletenje i namazana belancetom jajeta, a od žutice bolesnik je išao svakog jutra u toku četrdeset dana da mokri na modroj ploči koja je okrenuta istoku. Od uroka, maloj deci, kao i mladuncima stoke, vezivane su plave đinđuve. Kada čovek oboli od lišaja, zvali su neko lice koje ima modre oči da iglom okruži obolelo mesto na koži, da ga prekrsti i izbocka. Posle se to mesto prskalo solju koju je pekar držao u ustima.

Kod Srba postoji verovanje da je plava žilica na čelu loš znak. U jednoj pripovetci nevesta sa takvim obeležjem pokušala je da otruje brata i svoga muža.

Odrednice „neoprano platno“, „nemereno platno“, „platno plaćeno nebrojenim novcem“ potenciraju obeležje prirode, koja, za razliku od kulture, nije konačna i uređena, jer se time ostvaruje neutralisanje opozicije svog i tuđeg prostora.“

Priredila: Nadica Janić

Literatura: SLOVENSKA MITOLOGIJA

Izvor: http://forum.krstarica.com/

Tema: „Malo je reći da živimo u svetu simbola“