HISR (SIMBOLIKA ZELENE BOJE)

Ogrlica „Hisr“ (masa za modelovanje, akrli, 45 cm)

Autor: Nadica Janić

„Zaštitničko, umirujuće, osvežavajuće, ublažavajuće, zeleno se slavilo u verskim spomenicima koje su naši preci podigli u pustinji. Zeleno je za hrišćane ostalo nada, teologalna vrlina. No hrišćanstvo se razvilo u umerenim područjima gde su zelenilo i voda nešto svakodnevno.

Posve je drugačije u islamu, čija su predanja nastala kao privid nad neprijateljskim žarkim prostranstvima pustinja i stepa. Zastava islama je zelena; i ta boja za muslimana predstavlja znamenje spasenja i simbol svega najvećeg blaga materijalnog i duhovnog, na prvom mestu porodice: kaže se da je ogrtač Božjeg poslanika bio zelen i da su se pod njega sklanjali njegovi direktni potomci – Fatima, njegova kći, ‘Ali, njegov zet, i njihovo dvoje dece Hasan i Husein, koje zbog toga nazivaju četvoricom pod ogrtačem: četiri znači i četiri stuba na kojima je Muhamed podigao svoju crkvu.

A s večeri, pošto su obavili svoju poslednju molitvu, nomadi se prisećaju čudesne priče o Hidru, Hisru ili al-Hadiru, Zelenom čoveku. Hisr je zaštitnik putnika, on otelotvoruje Božje proviđenje. Predanje kaže da je sagradio svoju kuću na krajnjoj granici sveta, na mestu gde se dodiruju dva okeana, nebeski i zemaljski: on prema tome predstavlja meru ljudskog, koje je jednako udaljeno i od uzvišenog i od niskog.

Onaj ko susretne Hisra ne sme mu postavljati pitanja, mora se pokoriti njegovim savetima, ma kako se neobičnim činili. Jer Hisr, kao i svaki pravi upućenik, ukazuje na put istine koji se ponekad čini sasvim besmislen. Hisr je, u tom pogledu, blizak rođak Andersenovom Saputniku, i kao i on iščezava pošto je učinio uslugu.

Poreklo mu se ne zna pouzdano. Po nekima on je Adamov sin, prvi od proroka, i kažu da je iz potopa spasio leš svoga oca. Po drugima je rođen u nekoj pećini – to jest iz vagine same zemlje – i preživeo je i izrastao zahvaljujući mleku neke životinje, pre no što je stupio u službu nekog kralja – koji očigledno mora da je sam Bog ili Duh. Ponekad ga poistovećuju sa svetim Đorđem, a još češće sa Ilijom – što potvrđuje bliskost zelenog i crvenog, vatre i vode.

Kaže se da je jednoga dana otkrio izvor dok je hodao pustinjom držeći u ruci ribu. Ribu spusti u vodu, i ona odmah ožive: Hisr tada shvati da je našao izvor života; okupa se u njemu i tako postade besmrtan, a ogrtač mu dobi zelenu boju. Često ga dovode u vezu s prvobitnim okeanom; tada se za njega kaže da živi na nevidljivom ostrvu, sred mora. Zbog toga je postao zaštitnik pomoraca koga sirijski mornari prizivaju kad ih zatekne oluja.

U Indiji, gde ga poštuju pod imenom Kavadža Kidr, prikazuju ga kako sedi na ribi i poistovećuju ga s bogovima reka. Ali on vlada i vegetacijom kao i vodama. Neki arapski hroničari kažu da seda na belo krzno i da ono postaje zeleno; to je krzno, dodaje jedan komentator, zemlja. Sufiji kažu da Hisr štiti ljude od utapanja i od požara, od kraljeva i od demona, od zmija i škorpiona. On je prema tome, po svemu, posrednik, onaj koji pomiruje krajnosti, koji razrešava temeljne antagonizme kako bi osigurao čovekov napredak.

U islamu je zeleno još i sad boja spoznaje i Prorokova boja. Sveci su u svom rajskom boravištu odeveni u zeleno.“

Priredila: Nadica Janić

Literatura:

J.Chevalier - A.Gheerbrant, REČNIK SIMBOLA