недеља, 17. октобар 2010.

JIN I JANG (SIMBOLIKA ZELENE BOJE)




Ogrlica „Jin i jang“ (masa za modelovanje, akril, koža, 45 cm)
Autor: Nadica Janić


“Zeleno je boja voda, kao što je crveno boja vatre, i čovek je zato uvek instinktivno osećao odnose te dve boje analogne odnosima između svoje esencije i svoje egzistencije. Zeleno je povezano s gromom. U Kini ono odgovara trigramu Čen koji označava pokrenutost (pojavnog kao i prirode u proleće) i grmljavinu, i koji je znak početka uzlaženja janga; odgovara isto tako i elementu drvetu. Zeleno je boja nade, snage, dugovečnosti, besmrtnosti koju svuda simbolizuje zelena grančica.

Uspon života počinje od crvenog i rascvetava se u zelenom. Bambare, Dogoni i Mosi smatraju zelenu za sekundarnu boju koja proističe iz crvenog. Crveno je muška boja, zeleno ženska. U kineskoj misli to su jin i jang, prvi je muško, impulsivan, centrifugalan i crveno, drugi je žensko, refleksivan, centripetalan i zeleno; u ravnoteži između jednog i drugog sva je tajna ravnoteže između čoveka i prirode.

Nasuprot istočnjačkoj dijalektici naša društva, koja se temelje na kultu muškog principa, uvek su davala prvenstvo stvaralačkoj iskri, bilo da potiče iz čovekovih slabina, bilo iz mozga. To je španska shispa, osnova čitave jedne etike. Ona kao protivtežu izaziva Edipov kompleks, to jest kult majčinskog utočišta. Čovek, koji je u suštini sin i ljubavnik, na kraju divlje jurnjave vraća se majci kao u neku oazu; to je luka mira, osvežavajuća i obnoviteljska. Postoji tako čitava terapeutika zelenog, koja se, i kad nije toga svesna, temelji na regrussus ad uterum.


Ogrlica “Regrussus ad uterum“ (masa za modelovanje, akril, 75 cm)
Autor: Nadica Janić

 
U srednjem veku je zelena bila odežda lekara – kaže se, zato što su upotrebljavali lekovito bilje; u naše vreme je ustupila mesto tamno crvenoj boji koja, intuitivno, izražava verovanje u tajnu medicinske veštine; no zeleno je ostalo boja lekara koji spravljaju lekove. A farmaceutska reklama je uspela da oživi staro verovanje pridavši mitsko značenje panaceje rečima kao što su hlorofil ili vitamini.

Izraz vratiti se zelenilu, koji je nestao u prenapetosti što je izaziva gradski život, takođe izražava potrebu povremenog povratka prirodnoj okolini, u čemu je priroda supstitut za majku. Dnevnik nekog shizofreničara, koji navodi Diran pokazuje to nedvosmisneno: Osetio sam, piše bolesnik nadomak ozdravljenja, kako klizim u divan spokoj, sve je u sobi bilo zeleno. Činilo mi se da sam u nekakvoj lokvi, što je za mene bilo jednako kao da sam u maminom telu... Bio sam u raju, u majčinom krilu.“


Priredila: Nadica Janić

Literatura:

J.Chevalier - A.Gheerbrant, REČNIK SIMBOLA

Нема коментара: