MINERVINE OČI (SIMBOLIKA ZELENE BOJE)

Ogrlica „Minervine oči“ (koža, 50 cm)

Autor: Nadica Janić

„Kompleksnost zelenog i crvenog susrećemo i u predanjima koja se tiču božanstva ljubavi. Afrodita koja se izdigla iz pene talasa, razapeta je između zova dva muška principa – svog supruga Hefesta, htonskog ognja – i svog ljubavnika Aresa, uranskog ognja; a kad Hefest zatekne zagrljene ljubavnike, u zaštitu Afrodite staje Posejdon, bog voda.

Ni srednjovekovni slikari nisu iz nekih drugih razloga krst, sredstvo obnove ljudskog roda, obnove zajamčene Hristovom žrtvom, slikali zelenom bojom. U Vizantiji se, po Klodu d’Ižeu, zeleno simbolički prikazivalo monogramom Hrista Otkupitelja, što ga sačinjavaju dva suglasnika reči zeleno. Po tome zeleno svetlo dobija okultno značenje.

U orfičkoj tradiciji zelena je svetlost duha što je, na početku vremena, oplodio iskonske vode koje je do tada obavijala tama. Po uverenju alhemičara svetlost smaragda proniče i u najveće tajne. Zato nije teško razumeti dvojako značenje zelene zrake: pošto je kadra da u sve ponikne, ona je nosilac smrti kao i života.

Prema tome, zeleno poseduje i zlotvornu moć. Smaragd, koji je papinski kamen, istovremeno je i kamen Lucifera pre pada. Dok je zeleno kao mera bilo simbol razuma – Minervine modrozelene oči – u srednjem veku je postalo simbolom bezumlja i znamenje ludih. Ta dvojakost je ona kakvu poseduju svi htonski simboli: Sotona, na vitražu u katedrali u Šartru, prikazan je zelene kože i zelenih očiju. U naše vreme, kad fantastično zbog naučnih otkrića ponovo zadobija kosmičko značenje, sasvim se prirodno Marsovci, to jest naličje ljudskosti, zamišljaju u obliku zelenih demona ili čovečuljaka, ili opet kao bića zelene krvi, što instinktivno dobija značenje svetogrđa.

No alhemičari su u svojoj potrazi za razrešenjem suprotnosti otišli možda još i dalje nego što danas ide naša mašta. Oni svoj tajni oganj, živ i svetleći duh, opisuju kao proziran zeleni kristal, topljiv kao vosak; njime se, kažu oni, priroda služi potajno, za sve ono što radi Umetnost, jer se Umetnost mora ograničiti na to da oponaša prirodu. Taj oganj razrešava suprotnosti: za njega se kaže da je neplodan, ali da donosi kišu, vlažan, ali da uvek suši."

Priredila: Nadica Janić

Literatura:

J.Chevalier - A.Gheerbrant, REČNIK SIMBOLA