среда, 04. август 2010.

SIMBOLIKA SUNCA







Ogrlica "Sunce" (masa za modelovanje, akril, cvet, koža; 45 cm)
Autor: Nadica Janić


“Simbolizam sunca je višestruk kao što je sunčeva stvarnost bogata suprotnostima. Kad nije božanstvo, sunce je kod mnogih naroda prikazivanje božanstva (uranska epifanija). Može se shvatiti kao sin vrhovnog boga i kao brat duge. Za Pigmeje plemena Semong, za stanovnike Ognjene zemlje i za Bušmane, ono je oko vrhovnoga boga. U Australiji ga smatraju za Stvoritelja sina i božanski lik sklon čoveku... Samojedi u suncu i mesecu vide oči Numa (neba): sunce je dobro oko, mesec je zloćudno. Sunce se smatra i za oploditelja. Ali ono isto tako može i da sprži i da ubije.

Besmrtno sunce se svakog jutra diže i svake večeri silazi u carstvo umrlih; zato ono može da sa sobom povede ljude i, na zalasku da ih odvede u smrt: ali, istovremeno, može da provede duše kroz podzemlje i sutradan, sa danom, da ih opet izvede na svetlost. Ono, dakle, ima dvojaku funkciju smrtonosnog psihopompa i inicijatičkog hijerofanta... Ima verovanja da običan pogled na zalazak sunca može da izazove smrt. Sunce rađa i proždire svoju decu, kaže se u Upanišadama. U Republici Platon prikazuje sunce kao sliku dobra onakvog kakvo se ogleda u vidljivim stvarima; za orfike ono je razum sveta.

Sunce je izvor svetlosti, topline i života. Njegovi zraci predstavljaju nebeske – ili duhovne – uticaje koje prima zemlja. Genon je primetio da se ti zraci u ikonografiji ponekad prikazuju naizmenično kao ravne i kao valovite crte: reč je o simboličkom prikazivanju svetlosti i toplote, ili, sa jedne druge tačke gledišta, u prikazivanju svetlosti i kiše koji su ujedno i jang i jin vidovi životnog zračenja.

Pored toga što je životvorno, sunčevo zračenje čini stvari vidljivim, i to ne samo tako što omogućuje da budu primećene, već i time što ono predstavlja proširenje ishodišne tačke, jer meri svemir. Po predanjima ima sedam sunčevih zrakova (sa kojima se poistovećuje Šivina kosa), što se poklapa sa šest dimenzija prostora i vankosmičkom dimenzijom koju prikazuje sam centar. Taj odnos između sunčevog zračenja i kosmičke geometrije u Grčkoj ima svoj izraz u pitagorejskom simbolizmu. To je isto i Blejkov Pradavni, sunčevo božanstvo koje meri nebo i zemlju uz pomoć šestara. Hinduski tekstovi smatraju sunce za izvorište svega što postoji, početkom i krajem svake pojavnosti, hraniteljem (savitri).

Iz jednoga drugog aspekta sunce je uništavatelj, princip suše – kojoj je suprotnost plodnosna kiša. Zbog toga su se u Kini strelama morala obarati suvišna sunca. Ponekad u obredima dozivanja kiše – na primer u Kambodži – ubijaju neku sunčevu životinju. Ciklično stvaranje i uništavanje od sunca pravi simbol Maja, majku oblika i kosmičku iluziju. Smenu života, smrti i ponovnog rađanja simbolizuje, na jedan drugi način, sunčev ciklus: dnevni ciklus (univerzalni simbolizam, koji je u vedskim tekstovima naročito razvijen); godišnji ciklus. Sunce se pojavljuje i kao simbol uskrsnuća i besmrtnosti. Kineski besmrtnici upijaju sunčevu esenciju, a upijaju je iz zrna suncokreta čija je veza sa sunčevim simbolizmom očigledna. Sunce je jedan od vidova drveta sveta – drveta života – a ono se poistovećuje sa sunčevim zrakom.

Sunce je u centru neba, kao što je srce u centru bića. Ali, tu je reč o duhovnom suncu koje vedski simbolizam prikazuje nepomično u zenitu i koje se naziva i srce sveta ili oko sveta. Ono je boravište Puruše ili Brame; ono je Atma, univerzalni duh. Sunčev zrak koji povezuje Purušu sa bićem odgovara sušumni, tankoj srčanoj arteriji Joge. To podseća na simbolizam niti, a posebno na simbolizam paukove mreže, koji je očigledno sunčeve prirode. Sunce se kao srce sveta ponekad prikazuje u centru točka Zodijaka; prikazuje se na način sličan načinu prikazivanja dvanest Aditija. Dok se univerzalni simbol sunčevih kola obično dovodi u vezu sa kružnim kretanjem, točak tih kola (Sirijina kola imaju samo jedan) je sam pre svega simbol sunca koje zrači.

Svetlost koju zrači sunce je intelektualno saznaje, a sunce samo je kosmički razum, kao što je srce u biću sedište saznajne sposobnosti. Naziv Tvrđava sunca ili Grad sunca (Heliopolis) često se daje prvobitnom duhovnom centru. To je sedište cikličnog Zakonodavca (manu), Homerova Sirija (surya = sunce) koja se nalazi sa one strane Ogigije, gde se sunce okreće. Iz hiperborejskog sveta je izašao Apolon, sunčevo božanstvo par excellence i bog začetnik čija je strela kao sunčevi zraci. Isto tako, sunce je znamenje Višnua i Bude (Zlatni čovek, Sunce Buda, kažu neki kineski tekstovi); takođe je i znamenje Hrista čijih dvanaest zrakova predstavljaju dvanaest apostola: zovu ga Sol justitiae (Sunce pravednosti), a i Sol invictus (Nepobedivo sunce); Isus nam se ukazuje kao sunce koje zrači pravednost, piše Hezikijus de Batos, to jest; kao duhovno sunce ili srce sveta. Filotej sa Sinaja još kaže da je on Sunce istine, što podseća na sunčanu transfiguraciju Tabora. Tome još treba dodati da je kod Jevreja veliki sveštenik na grudima nosio zlatnu ploču, simbol božanskog Sunca.

Analogno tome sunce je univerzalni simbol kralja, srce carstva. Premda je majka cara Vua iz dinastije Han rodila svoga sina pošto je sanjala da je sunce ušlo u njenu utrobu, sunce tu nije samo simbol oplodnje – ono je pre svega carski simbol.

Izlazeće sunce nije samo znamen Japana, već i njegovo ime (Nipon). Predak angkorskih dinastija naziva se Baladitija (izlazeće sunce), a njegova akcija se – kao i delovanje kineskog cara u Ming-tangu – izričito poistovećuje sa zodijačkom menom. Ophod se izvodi u smeru kretanja sunca, svuda gde su hramovi otvoreni prema istoku, ishodištu dnevnog ciklusa.

Solarno načelo se prikazuje u obliku brojnih cvetova i životinja koje ovde navodimo samo po sećanju (hrizantema, lotos, sucokret, orao, jelen, lav, i tako dalje), a i kao metal, zlato koje se u alhemiji zove sunce metala.

Mesec je u odnosu na sunce – koje je jang – uvek jin, jer sunce neposredno zrači svoju svetlost, a mesec odražava sunčevu; sunce je, prema tome, aktivni princip, a mesec pasivni. To ima vrlo široku simboličku primenu: kao svetlost i saznanje, sunce predstavlja intuitivnu neposrednu spoznaju; mesec naprotiv spoznaju putem odraza, racionalnu, spekulativnu. Prema tome, sunce i mesec odgovaraju duši, odnosno duhu (anima i spiritus), kao i njihovim boravištima: srcu i mozgu. To su esencija i supstanca, oblik i materija: otac joj je sunce, majka joj je mesec, stoji u hermetičkoj Smaragdnoj ploči. Po Šabestariju sunce odgovara Proroku, a mesec valiju (imamu), jer drugopomenuti dobija svetlo od prvog.

Dvojstvo aktivno-pasivno, muško-žensko – koje je takođe i dvojstvo vatra-voda – nije apsolutno pravilo. U Japanu i kod južnovijetnamskih brđana sunce je ženskog roda, mesec muškog (i u nemačkom takođe). To je zato što ženski vid smatraju za aktivni, jer je plodan: kod Radea boginja sunce oplođuje, nosi i daje život. Dok su oči prvih junaka (Vaišvanare, Šive, Pankua, Laokiuna) sunce i mesec (desno oko je sunce, levo je mesec), u slučaju Izanagija, zbog istog razloga; je obrnuto. To dovođenje u vezu očiju sa suncem i mesecom podseća na nešto slično: levo oko odgovara budućnosti, desno prošlosti, tako i sunce odgovara razumevanju, a mesec pamćenju.“


Priredila:
Nadica Janić

Literatura:

J.Chevalier - A.Gheerbrant, REČNIK SIMBOLA

6 коментара:

Pipistrela је рекао...

Fantastican rad. Odusevilo me. Ipak volimo sunce, nije ni ono krivo za sve stvari, kako mu dajemo, tako nam vraca. Ja sada pisem sa moje tacke gledista. Profesionalno se bavim ekologijom, mada sam gradjevinac, ali me je ljubav prema prirodi privukla na tu stranu. A tek o nepravilnostimas u nasoj zemlji ne treba ni pisati, jer samo izaziva bes i zato zivimo zivot. Pusa,super si i hvala ti na podrsci.

anima.art је рекао...

Hvala, Pipistrela, što pratiš ovaj blog i na komentaru. I ja volim prirodu i u njoj nalazim sve - i za dušu i za telo. Verujem da će uslediti "povratak u raj" jer bez obzira šta radimo ovoj planeti ona je neuništiva, ima mehanizme odbrane.

Jay је рекао...

Thanks for the info hoping there will some more update.
gemfind

anima.art је рекао...

Hvala, Jay!

Radica је рекао...

Vidim i osecam promene u Tvojim radovima. Cini mi se kao da `pobedjujes vreme`, menjas se - uskoro cu traziti `recept`, samo da znas!
SUNCE je posebno, a i ostali radovi mi se dopadaju!
:)***

anima.art је рекао...

Hvala, draga Radice, na komentaru. Upravo nižem ogrlicu od belih kamenčića po Tvom receptu "gold porcelan" i kao da smo "prizvale" jedna drugu... Ja se divim Tvojim radovima jer si originalna i svaki rad je plod istraživanja i primene nečeg novog. Takav način rada je u stvari umetnost jer ona podrazumeva istraživanje u primeni materijala i tehnika. I ja se trudim da idem tim putem. Posle svakog rada imam novo iskustvo, savlađujem način prezentacije, dajem svakom radu dublji smisao - "priču"... Posebno mi je drago da si uočila promene i hvala na lepim rečima koje daju podsticaj za dalji rad.

Svaki novi dan ispunjen nečim lepim i kreativnim radom je "pobeđivanje vremena", ispraznosti življenja i besplodnih dana... Starost koja dolazi polako i neumitno može da se ispuni radosnim trenucima a oni su upravo u kreativnom radu. Ako još svojim radovima obradujemo drage osobe - sasvim dovoljno da se osećamo ispunjenim.

Puno pozdrava i najlepše želje,

Nadica