HERMES (SIMBOLIKA KAMENA)

Ogrlica "Hermes" (masa za modelovanje, pesak; 55 cm)

Autor: Nadica Janić

Kamen je simbol stabilnosti, trajnosti, pouzdanosti, večnosti, kohezije... Označava statičan život. Kamen, stena, planina, drvo ili gaj, svi simbolički povezani, mogu da predstavljaju čitavu vaseljenu. Kamen je spojen sa drvetom u svetom oltaru i simboliše ono što je trajno i što ograđuje, dok je drvo ono što se menja i širi. Osobito kamenje (dragulji, crni kamenovi...) imaju posebnu simboliku, poput kabe (zgrada u Meki - islamska svetinja), crnog kamena Kibelinog, crnog žada i bisera – koji ponekad simbolizuju vaseljensko jaje i omfal (sveto mesto – stanište bogova).

Uspravni visoki kamenovi su axis mundi i predstavljaju vrhovni oslonac svega u svemiru. Kupasti kamenovi imaju zajedničku simboliku sa uspravnim i svi mogu da budu falični (rđavi, manljivi). Kada su kockasti označavaju stabilnost i statičko savršenstvo, pa su zato kameni temeljci svetih građevina. Kamen temeljac je stena na kojoj počiva svemir, završni kamen Zemlje i izvor životnih voda – nadjačava moći donjeg sveta. Sferični kamenovi simbolizuju Mesec, pa otuda ženski princip i simbol svih boginja.

Neklesani kamen je prima materia, žensko i povezan je sa muškim simbolima dleta i svih sečiva koja oblikuju. Klesani ili glačani kamen označava karakter na kome je rađeno i koji je usavršen. Slomljeni kamen je simbol smrti, dezintegracije ili raskomadanosti. Teško kamenje koje zatvara bunar, izvor ili pećinu sa blagom, simbol je teškoća koje se moraju savladati da bi se pronašle životne vode ili ezoterična blaga skrivenog znanja.

Kamena sekira je prikaz božanske prirode. Lapis exilis – kamen života, svojom moći Feniksu vraća život i u vezi je sa Gralom (svetinja nad svetinjama, izvorište života i besmrtnosti). Mesto gde obitava božanska priroda, omfal, sunčani duh, duhovi mrtvih, susreću se nebo i zemlja – sveto mesto, naznačavaju betilije. Betili su i proročko kamenje iz kojeg izlazi glas božanstva, poput omfala u Delfima.

U afričkoj tradiciji – plavo kamenje je moć boga neba.

U alhemijskoj tradiciji – skriveni kamen je prima materia. Kamen mudrosti, rebis, je najviša potraga, „dvostruko biće“ hermetičkog androgina, izmirenje svih suprotnosti. On je petra genetrix (materinska stena od koje potiče savršeni androgin) – pokretač po sopstvenoj volji. Predstavlja spiritus mundi – životvorni i univerzalni duh u uočljivom vidu.

U arapskoj, praislamskoj tradiciji – kamenovi su obožavani kao anikonični likovi boginje Manat.

U budističkoj – crni kamenčići su zla, a beli dobra dela i mere se na sudnim terazijama.

U egipatskoj – simbol istine. Zeleno kamenje – simbol mladosti i besmrtnosti.

U grčko-rimskoj – crni kamen je simbol Hibele, boginje planina. Četvrtast kamen je atribut Afrodite/Venere. Hermes je bog kamenja i može ga predstaviti gomila kamenova.

U hebrejskoj – kamenovi iz reke Jovel su obrazovali temelj Jerusalima. Kamen temeljac Hrama bio je središte zemlje i oslonac sveta.

U hinduističkoj – kamen je osnova hrama i oltara – simbol stabilnosti.

U hrišćanskoj – sigurni temelj.

U indijanskoj – kamenovi su kosti majke zemlje.

U islamskoj – sveti kamen hadžar, uzidan u jugoistočnom delu duguljasto-četvrtaste zgrade u Meki (12 metara duga, 10 široka i 15 visoka), simboliše tačku opštenja Boga i čoveka. Predstavlja Božju esenciju i srž postojanja. Sedam hodočasnikovih obilazaka oko zgrade (Kabe) predstavlja sedam Božjih atributa.

U japanskoj – sveti predmet u šintoizmu.

U keltskoj – proročanstvo.

U kineskoj – pouzdanost i tvrdoća. Kameno zvonce je simbol plodnosti.

U sumersko-semitskoj – kupasti kamenovi su prikazi Astarte i drugih božanstava.


Priredila: Nadica Janić

Literatura:

Mario Lampić – Mali rečnik tradicionalnih simbola

„Libretto“, Beograd, 2000.