Ogrlica „Kalenica“ (koža, 70 cm; medaljon 8x4 cm)
Autor: Nadica Janić
"Zelena boja se asocira s vegetacijom, a samim tim i sa promenom, jer vegetacija sezonski nestaje i ponovo se obnavlja. Ovaj simbolički elemenat poetski je osmišljen u mnogim narodnim pesmama, a najčešće kroz paralelu zeleno (mladost) – odsustvo zelenog (starost).
U narodnim bajanjima zeleno je, najšire gledano, atribut prirode (sirovog) i atribut otvorenog prostora u kome se kreće nečista sila i gde ona gospodari. To je, potencijalno, i prostor opasan za čoveka. Uže gledano, zeleno se vezuje za prostor gde se tera nečista sila, ili gde se odvija neki mitski događaj koji izaziva promenu (razdvajanje nečiste sile i čoveka). U samom procesu bajanja u bugarsko – makedonsko – srpskoj tradiciji taj prostor razdvajanja simbolički se iskazuje prisustvom zelene glinene zdele s vodom koja je često obavezno sredstvo pri bajanju ("Bolesnik od krajnika ode predveče bajalici; koja uzme zelenu kalenicu (zdelu), napuni je svežom vodom, metne pred sebe, zatim uzme tri grumenčića soli, pogleda u zvezde i govori...").
Zelena zdela se koristi i u ljubavnoj magiji. Ako postoje drukčiji zahtevi u bajanju, pa se mesto zelenog suda upotrebljava kotao, onda se prostor "razdvajanja" iskazuje upotrebom kitice zelene trave. Zanimljivo je da zeleno ima sličnu simboličku funkciju i u vizantijskoj crkvenoj umetnosti: razdvaja božansko (ili carsko) od zemljanog."
Literatura: SLOVENSKA MITOLOGIJA
Нема коментара:
Постави коментар