субота, 08. мај 2010.

SLONOVAČA – OKAMENJENA VEČNOST





Slonovača se, pored ćilibara, bisera i korala, ubraja u drago kamenje organskog porekla. Ona je koštana materija od koje su građene kljove slonova, ali i praistorijskih mamuta, zatim nilskih konja, morževa, divljih svinja itd.

Različite vrste slonovače razlikuju se po boji i drugim svojstvima. Uz pomoć spektroskopske metode, pod mikroskopom je moguće razlikovati slonovaču azijskog od slonovače afričkog slona.

Slonovača je večna. Ne može da izgori, da se istopi u vodi ili istrune. Draž ovog materijala je u mlečnoj belini površine koja s vremenom poprima žućkasti ton. Slonovača se često kombinuje sa abonosom, poznatim još od davnina kao jedno od najlepših i najskupljih drveća. Srce drveta, od tamno braon do crnog, ističe kremasto belu boju slonovače.

Zbog svoje skupocenosti, koja potiče od njene retkosti i teške obrade, slonovača je oduvek bila simbol društvenog statusa.

Slonovača se koristila još u praistoriji za izradu idola, a zatim i u drevnim civilizacijama Egipta, Mesopotamije i Stare Grčke. U Staroj Grčkoj je bila poznata hrizelefantinska tehnika vajara Fidije i njegove škole u kojoj su urađeni Atina Partenos i Zevsov kip u Olimpiji. U doba helenske umetnosti od slonovače su se pravili sitni upotrebni predmeti, a u Starom Rimu različiti ukrasi i predmeti za igru; u ranom hrišćanstvu i vizantijskoj umetnosti kipovi svetaca, relikvije, korice knjiga s biblijskim prizorima i biskupski prestoli.

U doba romanike i gotike slonovača se koristila i za upotrebne predmete sa umetničkim elementima: pribor za jelo, ručice i korice za mačeve i dr. U baroku i rokokou koristila se za intarzije u drvetu, toaletne luksuzne predmete i sl.

U Indiji, Kini, Japanu i islamskoj umetnosti od slonovače su pravljene statue i reljefi sa sakralnim i erotskim prikazima, oružje, nakit, figure za šah i dr. Kod drugih azijskih i afričkih naroda slonovača je povezana sa najranijim pojavama rukotvorina (idoli, oružje, nakit).

U devetnaestom veku izvor sigurne zarade su bili robovi i slonovača. Stizali su užasnim, teškim i dugačkim putem od Afrike do Evrope koji niko ne bi potegao da nije donosio bogatstvo. Međutim, robovi su bili kvarljiva roba za koju niko nije mogao da garantuje da će stići u istoj količini u kojoj je i krenula. Zato je kabasta slonovača bila bez promašaja. Bar dok je bilo slonova... U Istočnoj Africi, odakle je dolazila mekša slonovača, bolja za graviranje i obrađivanje, godišnje je ubijano oko 3500 slonova da bi se u Engleskoj pravile drške za kišobrane, kutijice, figurice za šah, ukrasi, nakit, klavirske dirke, bilijarske kugle.

Danas je trgovina slonovačom zabranjena jer slonovima i drugim životinjima sa kljovama preti istrebljenje. Za izuzetno vredne kljove od mamuta se mora doživeti avanturistička ekspedicija do obala Arktičkog okeana u Sibiru. Smrznute u čistom ledu, kljove zadržavaju svoju besprekornu lepotu. Za izvoz slonovače ovog porekla potrebna je licenca koja ne može biti odobrena dok naučni nalaz ne bude donesen.

Kljove mamuta su po sastavu i izgledu jedinstvene. Materijal je apsorbovao vlagu za vreme milenijuma provedenog zarobljen pod ledom, i potrebno je lagano i pažljivo sušenje u periodu od 3 do 5 godina. Samo tada se može oprezno seći, brusiti, urediti i polirati. Ovo traži specijalnu sposobnost, a teško da je bilo ko sposobniji od Jirgena Skota, velikog majstora iz Udruženja za obradu slonovače u Odenwald regionu, blizu Heidelberga, poznatom po bogatoj tradiciji u proizvodnji izvanrednih zanatskih dela u poslednjih 200 godina.


Priredila: Nadica Janić

Izvor:

www.wikipedia.com
www.amphorayu.com
www.ekologija.rs


Нема коментара: