SIMBOLIKA ZLATA KOD SLOVENA

''Nijedan od prirodnih elemenata nema takav simbolički status i nije u tolikoj meri vezan za civilizaciju kao zlato. Od najdavnijih vremena pa do danas, u mnogim kulturama ono je mera vrednosti i predmet večne želje ljudi da ga poseduju. Kao da su se u predstavi o njemu poklopile dve čovekove želje: žudnja za svetlošću izgubljenog raja pre prvog greha i progonstva iz njega i nesvesno vraćanje na analnu fazu detinjstva, koja se takođe može shvatiti kao izgubljeni raj.

U narodnim pričama nikada se do njega na dolazi na profan način, dugotrajnim i teškim radom, već se ono dobija otvaranjem zemlje, silaženjem u podzemni prostor, ulaženjem u pećinu ili zdanje s mitskim gospodarem. Njegovi čuvari su: zmija, zmaj, vile, đavo i druga demonska bića, od kojih se može i dobiti. Tako, prema jednom predanju, hadžija je dospeo u pećinu gde je živela vila, pa mu ona kaže:’’Da zna svijet koje bogatstvo ja u ovi vr’ imam i koliko je u njemu zlata, bi se o ovaj vršini carstva prepirala’’. U drugom slučaju siromašan čovek je pre sunca hranio na njivi mlekom zmiju, a ona mu je davala dukate. Jednom je sunce zateklo zmiju i ona je uginula (jer je bila ’’sestra mesečeva’’). Čovek je zakopao zmiju ispod kućnog praga i tada je iz nje izraslo veliko drvo koje je noću tom čoveku rađalo dukate. U predanju iz južne Srbije iz zmije koju noću baca iz pakosti starija jetrva u sobu mlađoj, zato što joj je ova ispričala svoj san da će biti bogata kao i ona, stvara se niska dukata. Mnoga predanja o zakopanom blagu govore o susretu ljudi s njegovim mitskim čuvarima.

Zlato se najčešće asocira sa svetlošću, tačnije ono je odraz sunca, njegov drugi, podzemni lik, kao što je ikona odraz svetog. U tome se razlikuje od srebra, koje može biti simbolička zamena za belinu dana, za vidljivo i ljudsko. Kineski piktogram za zlato znači ’’nešto što sja pod zemljom’’. Pošto je ono samorodni metal, mogao ga je imati svako, i niko dovoljno. Njegove ukupne količine u Evropi početkom 16. veka procenjuju se na svega 8 kubnih metara.

Zbog svog porekla i postojanosti, te zbog žućkaste boje, koja se mogla asocirati s bojom kože pokojnika, zlato je postalo sinonim htonskog sveta, koji je, za razliku od ovozemaljskog, smatran večnim. Zato su i posmrtne maske u mnogim kulturama izrađivane od zlata. Jedan dogovor s Vizantijcima iz 971. godine ruski knezovi potvrđuju zakletvom u svoje bogove Peruna i Volosa, a takođe zakletvom ’’da budu svi zlatni kao zlato’’, tj. da umru, ako prekrše dogovor. Po narodnom tumačenju u Hercegovini, zlato u snu predskazuje bolest. Htonska priroda zlata nalaže i posebno ophođenje s njim. Do današnjeg dana se zadržalo verovanje u istočnoj Srbiji da onaj ko pronađe ostavu sa zlatom mora to objaviti ljudima, kao što se objavljuje rođenje deteta ’’u košuljici’’ za koje se smatra da može postati veštica. Ako se to ne učini, zlato kune ’’i mora da se desi nekakvo zlo u kuću’’.

Pošto je zlato vezano za htonski svet, ono je pogodno sredstvo za pravljenje amajlija. U Srbiji se kao zaštita od uroka deci na kapu zašivao zlatnik, dok su roditelji kojima su deca umirala stavljali novorođenoj muškoj deci na desno uvo zlatnu minđušu da bi ih održali u životu. U Makedoniji, u okolini Đevđelije, porodilji se odmah po porođaju prikačivala na glavu zlatna ili srebrna igla u vidu petlića, a mesto toga mogao joj se prikačiti i zlatnik da visi iznad čela i da ga može svako videti. Neki su porodilji vešali zlatnik o vrat. U Levču i Temniću lečili su okobolju umivajući se vodom s potopljenim zlatnikom koji je prenoćio pod punom košnicom. U Bosni su devojke odlazile uoči Đurđevdana na izvor, u njega potapale i držale zlatnik dok voda ne nanese peska, da bi imale prosioce i radi zdravlja. Muškarci su to činili da bi te godine imali dobitak. Slepić (zmijoliki gušter), zlatnik i crvena svila su bili neophodna sredstva u jednom magijskom postupku kojim su devojke u Bosni ’’vezivale’’ za sebe voljenog momka. Devojka dukatom koji je ostao nekom od miraza odreže glavu živom slepiću i rastavi mu vilice, pa jedan deo stavi s jednu, a drugi s drugu stranu puta kuda njen momak prolazi. Kada momak prođe između tih vilica, ona ih sastavi, sveže crvenom svilom i zakopa ispod praga ili pod ognjište.

Zabeležena je jedna zagonetna basma od ujeda zmije u istočnoj Hercegovini, gde se zmijski ujed opisuje kao poljubac koji ’’nestaje’’ u zlatu:

Fata, fata,
poljubila zlata –
u zlatu zlata!

Time se postiže dvostruka simbolika: zlato je stalno i nepovredivo i time se stvara model željene situacije – bolesnik od ujeda zmije će ostati nepovređen; s druge strane, zlato je zmijin atribut, pa je time njen ujed usmeren na nju samu, slično kao u basmi ’’zemlja zemlju ljubi’’. Prvi simbolički nivo pomenute basme potvrđuje i odgovаrajući ruski primer: ’’Stoje tri stolice: gvozdena stolica, srebrna stolica, zlatna stolica. Ako ti, zmijo, ujedeš gvozdenu stolicu, na stolici neće biti otoka. Ako ti, zmijo, ujedeš srebnu stolicu, na stolici neće biti otoka. Ako ti, zmijo, ujedeš zlatnu stolicu, na stolici neće biti otoka. Tako i kod raba božjeg (po imenu) ovo mesto da nema otok.’’

Da je zlato vezano za rodnost i plodnost govori i ’’zlatna jabuka’’ kojom junaci u epskim pesmama prose devojke u dalekim zemljama. U Bugarskoj je ’’pozlaćenom jabukom’’ (jabuka u žutoj foliji) ukrašena svadbena zastava, kumovo drvce, drvce koledarskog cara itd. U predanju iz okoline Bjelovara vilinski car sedi za zlatnim stolom i u ruci drži zlatnu jabuku: ’’Idu oni nuter, a tu car sedi na zlatnom stolem i v ruki zlatnu jabuku drži a sve vile oko njega...“ Zlato se često pominje u božićnim pesmama, što je takođe u vezi s rodnošću i plodnošću i htonskim kultom, kao npr. u ovoj iz Hercegovine:

Bog se rodi na šjaj veče.
Šta ćemo mu dara dati?
- suva zlata za povoje,
čiste svile u pelene...

U pesmi iz Levča, koja se takođe može uvrstiti u krug obrednih pesama za podsticanje rodnosti, orač dobija ralo od beloga srebra, oralo od suvoga zlata, bič od crvene svile itd. čime se formira slika o idealnom oraču, kome ništa ne može biti prepreka u njegovom poslu jer ima i nebeske i htonske atribute:

Rodi majka pod starost orača,
Pa mu daje ralo i volove.
Ralo mu je od beloga srebra,
A oralo od suvoga zlata,
Jarmovi su drvo šemširovo,
A palice perje paunovo,
Bič mu plete od crvene svile,
Ispraća ga zorom na oranje.

U navedenoj pesmi zlato se javlja u trijadi belo-žuto-crveno, čime se simbolizuje i želja za promenom, obnovom. U jednoj srpskoj pripovetci čovek ubija alu koja mu odnosi rod iz vinograda tek kada napuni pušku olovnim, srebrnim, zlatnim i čeličnim zrnom (ovo poslednje je verovatno inovacija). U nekim pripovetkama zlato se pojavljuje kao treći element gradacije. Na primer: siromašni mladić, da bi se oženio carevom ćerkom, uspeva da uhvati tri noći zaredom medenu, srebrnu i zlatnu kobilu, koje su opasle careve livade.

Zlato kao atribut htonskog sveta i demonske sile, kao i njegova seksualna veza s plodnošću (u tom smislu i sinonimičnost s ženskim polnim organom) – dokumentovano su objašnjene u radu Borisa Uspenskog o kultu svetog Nikole kod Rusa.“

Priredila: Nadica Janić

Literatura: SLOVENSKA MITOLOGIJA

Izvor: http://forum.krstarica.com/

Tema: „Malo je reći da živimo u svetu simbola“