Istorija nakita duga je koliko istorija civilizacije. Pravio se od različitih materijala koji su u datom trenutku smatrani vrednim, u materijalnom ili duhovnom smislu. Isprva je služio da vizuelno izdvoji društvene slojeve, pa su se tako vladari ukrašavali nakitom od posebnih materijala, sveštenstvo i vojska takođe je imalo svoju ikonografiju, dok su najniži slojevi nakit pravili od materijala koji su im bili nadohvat ruke: kostiju, kose, kamenja ili delova biljaka.
Materijali od kojih se nakit pravio kroz istoriju, raznovrsni su koliko i način na koji je oblikovan ili prilike za koje je namenjen. U drevnom Egiptu, zlato kao simbol obožavanog Sunca, bilo je omiljeni metal za izradu nakita. Grci su se ukrašavali školjkama, indijskim sardoniksom, zlatom ali omiljeno im je bilo srebro, kao simbol mleka, čistote i svitanja novog dana. Rimljani su koristili safire iz Sri Lanke, mutne smaragde, granate, ćilibar i indijske dijamantne kristale. Srednjovekovni zakon o luksuzu koji je donesen u 13. veku u Evropi, zabranio je luksuzne haljine i nakit od bisera, dragulja, zlata i srebra sve dok Napoleon nije vratio nakit u upotrebu i moda se razvila u novom pompeznom i razmetljivom stilu. Dvadeseti vek simbol je lažnog, takozvanog koktel nakita, naročito u periodima oko dva svetska rata, a vodeći kreatori nakita našeg doba su, austrijska firma Svarovski, Džoan Kolins, Kristian Dior i drugi.
Ono što je važno kada je u pitanju nakit, to je da on odražava karakter onoga ko ga nosi. Suptilna i povučena osoba nipošto neće nositi nakit koji privlači pažnju, kao što će oni malo slobodnije prirode birati blještave i zveckave ukrase, koji će sve oči da prikuju za njih. Ipak, neka pravila važe za sve. Nakit se poslednji stavlja i prvi skida sa tela. S vremena na vreme, nakit treba čistiti i polirati ali uz savet stručnjaka o tome koji materijali se kako tretiraju. I naravno, klasika, odnosno ono što nikad ne izlazi iz mode i što bi svaka dama trebalo da ima u svojoj kutijici sa draguljima, svakako su biseri.
Najzad, postavlja se pitanje, otkud ta potreba da svoje telo ukrasimo raznim, pažljivo oblikovanim predmetima? Da li su te drangulije na nama ogledalo moći: ekonomske, društvene, seksualne? Muškarci su vekovima zveckali oružjem da pokažu nadmoć nad protivnicima. Neki sociolozi su vrcavo prokomentarisali da je nakit oružje kojim zvecka žena, da bi zaplašila svoje suparnice.
Autor: Aleksandra Malušev
Izvor: www.danas.rs
Priredila: Nadica Janić
Нема коментара:
Постави коментар