"1. Zlato, po tradiciji najdragoceniji među metalima, savršen je metal. U kineskom jeziku ista oznaka jin označava i zlato i metal. Zlato ima jarkost svetlosti: zlato je, kažu u Indiji, mineralno svetlo. Ono ima plameni sunčev i kraljevski, čak i božanski karakter. U nekim zemljama telo bogova je zlatno. Od zlata je i telo egipatskih faraona. Budine ikone su pozlaćene, što označava iluminaciju i apsolutno savršenstvo. Pozadina vizantijskih ikona, ponekad i pozadina budističkih slika, je pozlaćena: to je odraz nebeskog svetla.
U različitim krajevima, upravo na Dalekom istoku, veruje se da se zlato rađa iz zemlje. Prvobitna oznaka jin ukazuje na podzemna zrna zlata. Ona su proizvod sporog dozrevanja zametka ili preobražaja, usavršavanja običnih metala. To je dete želja prirode. Alhemija se zadovoljava time da dovršava, da ubrzava prirodnu promenu: ona ne stvara originalnu meteriju. Samo po sebi se razume da dobijanje dragocenog metala nije cilj za kojim su težili pravi alhemičari, jer, mada se, po Nagarjuni, ilovača može pretvoriti u zlato, Šri Ramakrišna dobro zna da su ilovača i zlato jedno. Kineska simbolička boja zlata jeste belo, a ne žuto što odgovara zemlji. Pretvaranje je otkupljenje: pretvaranje olova u zlato, rekao bi Silezius, preobražaj je čoveka putem Boga u Boga. To je tajanstvena svrha duhovne alhemije.
Zlato-svetlo uopšteno je simbol spoznaje, to je osnovni jang. Zlato je, kažu bramani, besmrtnost. U Kini i u Indiji pripremali su se lekovi za besmrtnost na bazi zlata. Kosa je ponovo crna, zubi ponovo izrastu,... a čovek koji se podvrgne tom lečenju postaje čenren (istinski čovek). Dakle, spoznajom, a ne lekom koji je samo aktivni simbol, on postiže zemaljsku besmrtnost.
Osim toga, kad je reč o savršenstvu, treba se prisetiti početka tradicionalnog zlatnog doba, a daljnja (srebrno, bronzano i gvozdeno) označavaju silazne etape ciklusa.
2. Kod Asteka se zlato povezuje s novom kožom zemlje, na početku kišnog doba, pre nego što ponovo zazeleni. To je simbol periodičnog obnavljanja prirode. Zbog toga je Hipe Totek, Naš Gospodin Oderani, božanstvo prolećne kiše i obnove, ujedno i bog zlatara. Žrtve prinesene tom krvoločnom bogu bile su oderane, a njegovi sveštenici odevali su njihovu kožu obojenu u žuto poput zlatnog lišća.
Prema letopisu Guaman Poma de Ajala, stanovnici Činča-Suju, severozapadnog dela carstva Inka, stavljali su u usta mrtvih listove koke, zlata i srebra. U tome se, nesumnjivo, nalaze i simboličke vrednosti zlatnog i srebrnog Jina i Janga.
3. Asocijacija mitske zmije-zlata otkriva se na Uralu: Velika Zmija Zemlje, Veliki Gmizavac, je gospodar zlata. Ponekad se javlja u zmijolikom obliku okrunjen zlatom, a ponekad u ljudskom, crnih očiju i kose, vrlo tamne kože i odveden u žuto (F. Bajov, Priče i bajke s Urala). Kažu da se, kuda on prođe, taloži zlato: ako se naljuti, odneće ga negde drugo. Na njegovu putu sve se smrzava, čak i vatra, osim zimi kad smekšava vreme i otapa sneg. Ta asocijacija htonske prirode ilustruje vrlo rašireno verovanje da je zlato, dragoceni metal bez premca, najintimnija tajna zemlje.
4. U celoj zapadnoj Africi zlato je kraljevski metal koji je jedan od temeljnih mitova... mnogo pre no što mu je pripisana novčana vrednost. Različite poslovice označavaju razlog tome: niti rđa, niti se prlja: jedini metal koji postaje tkanje, a da pri tom ne prestaje biti metal: s gramom zlata može se napraviti nit tanka kao vlasi i opasati celo selo; zlato je postolje znanja, presto mudrosti, ali ako pobrkate postolje i znanje, ono pada na vas i satire vas; budite jahač sreće, a ne njen konj; ezoterični metal bez premca zbog svoje čistoće i postojanosti. Nalazi se ispod jedanaest slojeva tla i različitih minerala. Ako se koristi dobro, to jest, ako se upotrebljava za traženje znanja, donosi sreću, a ako ne, pospešuje propast vlasnika. To je dvosmisleni metal koji sadrži izvorni dualizam: ključ koji može otvoriti mnoga vrata, masa ili teret koji može slomiti i vrat i kosti. Jednako je teško služiti se njime kao i pribaviti ga.
5. Za Dogone i Bambare zlato je kvintesencija crvenog bakra koji je materijalizovana izvorna vibracija Božjeg duha, reči i vode, oplođujućeg glasa.
To značenje principa i kosmološko duhovno značenje žutog metala nalazi se i precizira u mitu o zmiji-dugi. Zmija Dan, koja sebi grize rep, simbol stalnosti, koja se obavija oko zemlje da se zemlja ne raspadne, i koja je spirala i prvi pokret stvaranja, koja vuče zvezde i gospodar je zlata – i sama je zlato. To je zmija-duga-sunce, po rečima Pola Mersija, univerzalni sluga, koji sam ne radi ništa, ali bez koga se ništa ne dešava. Tu se mišljenje Fona kosi s mišljenjem Dogona, i Dan, zlatna spirala, kretanje sunca i zvezda, postaje alter ego spirale od crvenog bakra, izraz prve vibracije, omotane oko dogonskog sunca. No zlato, pošto je kvintesencija crvenog bakra, prvi je princip kosmičke izgradnje, čvrstoće, dakle, ljudske sigurnosti i, u širem smislu, princip sreće. Na toj je osnovi, po svojoj duhovnoj i solarnoj vrednosti, Danbala na Haitiju postao bog bogatstva, a zlato simbol materijalnog bogatstva koje je simbolički princip duhovnog bogatstva. Posredstvom misli afričkih naroda otkrivamo alhemijsko i ezoterično značenje zlata u tradicionalnoj evropskoj i azijskoj misli.
6. Bambarama zlato simbolizuje i pročišćujuću vatru, prosvetljenje. Reč sanuja, koja bi se mogla prevesti kao čistoća, temelji se na sanu, što znači zlato. Takođe kod Bambara učitelj Faro, glavno božanstvo, uređivač sveta i gospodar reči prikazuje se ukrašen dvema ogrlicama, jednom od crvenog bakra, a drugom zlatnom. One ga obaveštavaju o svim ljudskim rečima: bakrena ogrlica prenosi mu svakidašnje razgovore, a zlatna tajne i moćne reči. Ta mračna funkcija zlata, simbola ezoteričnog znanja, nadovezuje se na alhemijsko značenje tog metala nastalog iz probave dnevnih ili prividnih vrednosti i sažima ambivalentnost pojma svetog posvećujući ostatke probave, izmet i smeće. Kad je o tome reč, upozorimo da se inicirani Bambare iz reda Kore Dugau (udruženje Kore) ili lešinari, koji se javno odaju koprofagiji, nazivaju vlasnicima pravoga zlata, najbogatijim ljudima sveta.
7. U grčkom predanju zlato ukazuje na sunce i svu njegovu simboliku: plodnost – bogatstvo – vlast – središte topline – ljubavi – dara, žarište svetlosti – spoznaje – zračenja. Zlatno runo daje veličinu sunčeve simbolike životinji koja ga ima, ovnu, na primer, koji predstavlja stvaralačku moć telesne i, simboličkom transpozicijom duhovne prirode. Zlatno runo postaje znak gospodara i začetnika.
Zlato je oružje svetla. Upotrebljavalo se za izradu noževa samo za žrtve uranskim božanstvima. Isto tako su druidi rezali imelu samo zlatnim srpom. Apolon, bog-sunce, bio je odeven u zlato i zlatom naoružan: tunika, kopče, lira, luk, tobolac, cipele.
Hermes, posvećeni, vodič duša, božanski glasnik i bog trgovine ujedno je i bog lopova, čime se označava ambivalentnost zlata. U tom poslednjem naslovu boga stari su videli simbol tajni izvučenih iz poznavanja običnog: sveštenici su oduzimali zlato, simbol svetlosti, pogledu svetovnjaka.
Već smo zabeležili da je zlato kod Egipćana bilo put sunca i, u širem smislu, bogova i faraona. Boginja Hato bila je otelotvoreno zlato... Zlato je davalo božanski prekogrobni život... a preko toga žuta boja je bitna u pogrebnoj simbolici.
I na kraju, zbog izjednačavanja sa sunčevom svetlošću zlato je jedan od simbola Isusa, svetla, sunca, istoka. Jasno je zašto su hrišćanski umetnici Isusu Hristu dali plavu kosu, zlatnu kao Apolonova, i stavili mu oreol oko glave.
8. Ali zlato je ambivalentna dragocenost. Dok je zlato-boja sunčev simbol, zlato-novac simbol je pokvarenosti i razvratnog nadraživanja želja.''
Priredila: Nadica Janić
J.Chevalier - A.Gheerbrant, REČNIK SIMBOLA
Нема коментара:
Постави коментар