недеља, 14. март 2010.

ĆILIBAR – NAKIT KOJI LEČI




Ćilibar je najlakši i najmekši dragi kamen. Nalazi se u maloj grupi sa biserima, gagatom i koralima kao jedinim vegetativnim dragim kamenjem.

Ćilibar je voštanog izgleda, medeno žute boje. Može se naći sa primesama plavkasto zelene, crvene ili braon boje. To je fosilizirani ostatak crnogoričnog drveta, koji je davno izumro i izgubio vodu. Ćilibar pluta po vodi i gori. Ćilibar ne spada u minerale i kristale u pravom smislu te reči, već je zapravo fosilizirana smola drveta.

Nalazišta ćilibara se mogu naći u mnogim zemljama sveta. Najpoznatija nalazišta u Evropi su u baltičkim zemljama, 90% ćilibara se dobija u ruskom Kalinjingradu, ostalo u Estoniji, Litvaniji, Poljskoj i Nemačkoj; ima ga u Švajcarskoj, Austriji i na Siciliji. U Americi ga ima najviše u Dominikanskoj Republici.

Tales je oko 600 god. pre n.e. otkrio magična svojstva ćilibara. U Grčkoj se žuti ćilibar naziva elektron, otuda ime elektricitetu. Nakit od ćilibara je neka vrsta kondenzatora struje, sam sebe puni a oni koji ga nose oslobađa viška elektriciteta. Apsorbuje i preobražava negativnu energiju u pozitivnu, negativne misli u pozitivne. Pojačava kreativnost, pomaže da se prihvate promene i da se prate svoji snovi. To je odličan kamen za odstranjivanje samonametnutih prepreka. Pomaže nam da izgradimo pozitivan stav na bazi poverenja u sebe.

Ćilibar je kamen purifikacije (prečišćavanja). Simbolizuje sunčevu energiju. Budi životnu radost, donosi svetlost i toplinu. Privlači ljubav i stimuliše sreću i zadovoljstvo. Koristi se kao kamen za sreću i zaštitu. Pojačava snagu tokom rehabilitacije i ubrzava oporavak posle bolesti.

Ćilibar je star između 30-90 miliona godina i cenjen je u svim drevnim kulturama zbog svojih zaštitnih i dekorativnih kvaliteta. Veruje se da je ćilibar prva supstanca koja je ikada bila korišćena u dekorativne svrhe, i može se naći u obliku talismana i amuleta. Promoviše plodnost. Mnoge rane rezbarije u ćilibaru su prikazivale životinje plodnosti, žabe, zečeve i ribe. Mnoge drevne tradicije smatraju ćilibar kamenom univerzalne životne snage jer u njegovoj osnovi, unutar kamena, je zarobljen život.

Pre više stotina hiljada godina ljudi su bili fascinirani neobičnim i neshvatljivim osobinama zlatastih kamenčića koje su pronalazili na plažama i šumama u priobalju. Kamenje je gorelo kada bi se ubacilo u vatru oslobađajući u aromatičnom dimu prijatan miris četinara, a kada bi se protrljalo privlačilo je razne male predmete neshvatljivom magijom. U unutrašnjosti su se često videle male neoštećene biljke i insekti koji su tamo morali dospeti putem magije. Ovo je bilo dovoljno da izazove začuđenost primitivnih ljudi i ispuni ih divljenjem i poštovanjem prema ovom dragom kamenu, dodeljujući mu magičnu moć koju ima i danas.

Ćilibar budi imaginaciju u svetskim naučnim krugovima posebno u periodu razvoja kloniranja. Ova organska plastika je jedna i jedina koja može zarobiti i sačuvati organski materijal. Ta osobina iskorišćena je kao osnova filma „Park iz doba Jure“ u kome je iz ćilibara klonirano, uz pomoć sačuvane DNK, mnoštvo dinosaurusa - što već sa ove tačke napretka nauke postaje krajnje izvodljivo.

Pored biljnih materijala kao što su ostaci lišća, ili pupoljaka, polena, spora, insekata, u ćilibaru su zarobljeni delovi DNK poznatih i nepoznatih vrsta biljaka i životinja. Zbog toga ga i nazivamo »prozorom u prošlost«. Najmanje 214 biljnih vrsta otkriveno je morfološkom analizom ćilibara. Naučne analize ćilibara pružile su nam ogromno i neprocenljivo znanje o drevnoj prošlosti koje bi inače bilo potpuno izgubljeno.

Ćilibar nije kao što se obično misli biljna tečnost već vaskularno tkivo drveća izdvojeno povredom ili radikalnom promenom klime. Prolazeći bezbrojne fizičke i hemijske transformacije kroz eone od njega je nastao ćilibar (sukcinit). »Succinim« je latinska reč za sok, koja takođe znači i kap.

Ćilibar je bio jedan od prvih komercijalnih proizvoda kojim se trgovalo vekovima. Još u doba Paleolita (oko 12000 godina pre Hrista) pravljeni su od njega privesci za ogrlice. Arheološki nalazi ukazuju i na sjajne zanatlije koji su ga obrađivali u periodu Neolita.

Feničani su dugo dominirali u trgovini ćilibarom. Od 4. veka pre Hrista, Kelti preuzimaju utabane trgovačke puteve. Ćilibar pronalazimo u Mikeni, Vavilonu, Egiptu (Tutankamonova grobnica) pa i u Brajtonu gde se nalazi čuvena zagrobna posuda od ćilibara. U prvom veku Nove ere Rim postaje neprikosnoveni centar industrije ćilibara. Rimljani ga koriste u razne svrhe pa i kao novac. Ćilibar pominje i Homer u Odiseji a Plinije Stariji piše da mala skulptura od ćilibara vredi više od zdravog roba.

Neron je svoju moć i bogatstvo pokazivao time što je podijum na kojem su se borili gladijatori morao biti popločan ćilibarom. Čak su i njegove životinje ljubimci morali imati ogrlice od ćilibara. Njegova žena nametnula je modu farbanja kose u boju ćilibara. U mračnom srednjem veku Crkva je polagala apsolutno pravo na ćilibar. Svako kod koga bi bio pronađen komad ćilibara odmah je vešan.

Ćilibar čuva statički elektricitet, »elektron« - kako su ga nazivali stari Grci. Feničani i Etrurci koristili su ga za uklanjanje zastora a u Turskoj je dobio nadimak »Kradljivac zarova«.

Ćilibar je topao i lagan za razliku od minerala koji su hladniji od sobne temperature. Žad, lapis i tirkiz su hladni na dodir dok ćilibar greje. Njegova boja i toplota razlog su što ga zovu i »Sunce«. Za razliku od plastičnih i staklenih imitacija, pravi ćilibar pluta po slanoj vodi. Fantastičan spektar od preko 300 boja čini svaki komad jedinstvenim.

Ćilibarska kiselina je biostimulans i koristi se vekovima dopuštajući telu da se samo izleči absorbujući negativnu energiju i konvertujući je u pozitivnu. Ćilibar ima snažno antidepresivno dejstvo i kao magnet privlači radost onome ko ga nosi pročišćavajući um, telo i dušu.

Ćilibar je prvi talisman koji se nosio za sreću i zaštitu posebno od »urokljivog pogleda«. On je simbol večnog života i mladosti kao i odanosti i večne ljubavi. Obavezno ga moraju nositi Lavovi i Vodolije kao i rođeni u novembru ukoliko ne nose topaz. Poklanja se za desetogodišnjicu braka.

Hipokrat (460-377 pre Hrista) otac medicine, u svojim radovima opisuje medicinska svojstva i metode aplikacije ćilibara. Rimski lekari ga koriste kao lek protiv ludila, za lečenje grla, uha, oka i stomačnih problema. Plinije Mlađi zapisao je da su ga rimljanke nosile pored zaštite kao lek za otečene žlezde, probleme sa grlom i nepcem. Persijski naučnik Ibn Sina (Avicena) smatrao ga je lekom za mnoge bolesti.

U Carskoj Rusiji i Nemačkoj do II svetskog rata bebe i dadilje morale su ga nositi radi zaštite, lakšeg izbijanja i boljeg kvaliteta zuba.

Danas se smatra da neobrađeni komadi ćilibara kao privesci imaju najveću isceliteljsku moć kod gihta. Svakako privesci prikupljaju elektrostatičku energiju kojom smo danas okruženi a oksidisana strana koja leži na koži sadrži najveću količinu acidum succinatum koja je biostimulans sa pozitivnim efektom na nervni sistem, srce, bubrege i stimuliše proces oporavka.

Poznato je da ruski ćilibar poseduje najveću količinu sukcinatne kiseline. Pored toga što na najlepši način ističe lepotu žena i muškaraca samo se on koristi u medicinske svrhe. Jedino nalazište na svetu je u Kalinjingradu, suverenoj ruskoj teritoriji smeštenoj u srcu otcepljenih baltičkih republika gde su Rusi mudro zadržali monopol nad ovim dragim kamenom koji je nastao u tercijaru, pre 40-60 miliona godina. Zbog toga ovaj ćilibar nazivaju i baltičkim.

Ogrlice pomažu kod svih oboljenja štitne žlezde a veoma brzo dejstvo se uočava kod Bazedovljeve bolesti. Ogrlice deluju kod različitih oblika glavobolja i štite organe glave i vrata prilikom rada na kompjuteru. Najčešća upotreba kod nas je za otklanjanje tegoba kod izbijanja zubića i jačanje imuniteta dece.

Narukvice se preporučuju za one sa oboljenjima zglobova i tetiva, kod sportista za brži oporavak, kod istegnuća i iščašenja a posebno kod reumatizma. Ostale najvažnije indikacije su: telesna i mentalna slabost, stres, oslabljen imunitet, kod žena i muškaraca iznad 30 godina starosti radi usporavanja procesa starenja, harmonizacije i optimalnog rada žlezda sa unutrašnjim i spoljašnjim lučenjem.


Priredila: Nadica Janić

Izvor:

www.vikipedija


Link iz Dondinog komentara: Ćilibarska soba

4 коментара:

DondaArt је рекао...

Draga Nadice text je divan - hvala ti! Licno, obozavam cilibar! Moja mama i ja smo vlasnice dve divne cilibarske ogrlice koje nam je moj otac doneo iz Rusije.Svaka perla (a ima ih poprilicno) je prica za sebe, sto u boji, sto u obliku, a i usamom sadrzaju koji se nalazi u ovoj suncanoj smoli.Da, te perle su stvarno kao mala sunca koja zrace.Kao malu jagodicu na tvojoj torti dodajem ovaj text o cuvenoj Cilibarskoj sobi!
http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/22560/Lovac-na-blago-tvrdi-da-je-nasao-cilibarsku-sobu

anima.art је рекао...

Draga Donda,

Hvala na lepim rečima i linku koji je mnogo doprineo temi o simbolici dragulja.
Odnos ljudi prema ovim dragocenostima iz prirode svedoči o odnosu ljudi prema prirodi uopšte. Većinom je podređujemo svojim potrebama i svojoj sebičnosti, umesto da joj se divimo i koristimo njene blagodati onako kako su nam i zašto su nam date.

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

Ćilibar je svojom neponovljivošću jednostavno božanstven! U njemu se, osim hiljadugodišnjih fosia, što se mene tiče, kriju i sva najlepša sećanja iz detinjstva: u toj bakinoj kutiji, čojom optočenoj, majlepši mi je uvek bio baš ćilibar. Hvala Vam, Nadice, tekst je divan!

anima.art је рекао...

Hvala, draga Todora.
Ćilibar je zaista magija... Ko zna zašto nam je Stvoritelj poklonio ta mala sunca!