SIMBOLIKA SLONOVAČE U CRKVENOJ UMETNOSTI

Sv. Sava i sv. Simeon - Hilandar

(diptih od slonovače sa kovanim srebrom; 6 cm h)

Foto: www.flickr.com/

„Zbog osobina kosti kao što su belina i čvrstina, slonovača je simbol čistote i snage duha. Njena otpornost na raspadanje (netruležnost) učinila je da kost poprimi i simbol svetosti...“

Izvor: http://www.pokimica.com/lang_lat/tekst1_05_lat.htm

Priredila: Nadica Janić

SLONOVAČA – OKAMENJENA VEČNOST

Slonovača se, pored ćilibara, bisera i korala, ubraja u drago kamenje organskog porekla. Ona je koštana materija od koje su građene kljove slonova, ali i praistorijskih mamuta, zatim nilskih konja, morževa, divljih svinja itd.

Različite vrste slonovače razlikuju se po boji i drugim svojstvima. Uz pomoć spektroskopske metode, pod mikroskopom je moguće razlikovati slonovaču azijskog od slonovače afričkog slona.

Slonovača je večna. Ne može da izgori, da se istopi u vodi ili istrune. Draž ovog materijala je u mlečnoj belini površine koja s vremenom poprima žućkasti ton. Slonovača se često kombinuje sa abonosom, poznatim još od davnina kao jedno od najlepših i najskupljih drveća. Srce drveta, od tamno braon do crnog, ističe kremasto belu boju slonovače.

Zbog svoje skupocenosti, koja potiče od njene retkosti i teške obrade, slonovača je oduvek bila simbol društvenog statusa.

Slonovača se koristila još u praistoriji za izradu idola, a zatim i u drevnim civilizacijama Egipta, Mesopotamije i Stare Grčke. U Staroj Grčkoj je bila poznata hrizelefantinska tehnika vajara Fidije i njegove škole u kojoj su urađeni Atina Partenos i Zevsov kip u Olimpiji. U doba helenske umetnosti od slonovače su se pravili sitni upotrebni predmeti, a u Starom Rimu različiti ukrasi i predmeti za igru; u ranom hrišćanstvu i vizantijskoj umetnosti kipovi svetaca, relikvije, korice knjiga s biblijskim prizorima i biskupski prestoli.

U doba romanike i gotike slonovača se koristila i za upotrebne predmete sa umetničkim elementima: pribor za jelo, ručice i korice za mačeve i dr. U baroku i rokokou koristila se za intarzije u drvetu, toaletne luksuzne predmete i sl.

U Indiji, Kini, Japanu i islamskoj umetnosti od slonovače su pravljene statue i reljefi sa sakralnim i erotskim prikazima, oružje, nakit, figure za šah i dr. Kod drugih azijskih i afričkih naroda slonovača je povezana sa najranijim pojavama rukotvorina (idoli, oružje, nakit).

U devetnaestom veku izvor sigurne zarade su bili robovi i slonovača. Stizali su užasnim, teškim i dugačkim putem od Afrike do Evrope koji niko ne bi potegao da nije donosio bogatstvo. Međutim, robovi su bili kvarljiva roba za koju niko nije mogao da garantuje da će stići u istoj količini u kojoj je i krenula. Zato je kabasta slonovača bila bez promašaja. Bar dok je bilo slonova... U Istočnoj Africi, odakle je dolazila mekša slonovača, bolja za graviranje i obrađivanje, godišnje je ubijano oko 3500 slonova da bi se u Engleskoj pravile drške za kišobrane, kutijice, figurice za šah, ukrasi, nakit, klavirske dirke, bilijarske kugle.

Danas je trgovina slonovačom zabranjena jer slonovima i drugim životinjima sa kljovama preti istrebljenje. Za izuzetno vredne kljove od mamuta se mora doživeti avanturistička ekspedicija do obala Arktičkog okeana u Sibiru. Smrznute u čistom ledu, kljove zadržavaju svoju besprekornu lepotu. Za izvoz slonovače ovog porekla potrebna je licenca koja ne može biti odobrena dok naučni nalaz ne bude donesen.

Kljove mamuta su po sastavu i izgledu jedinstvene. Materijal je apsorbovao vlagu za vreme milenijuma provedenog zarobljen pod ledom, i potrebno je lagano i pažljivo sušenje u periodu od 3 do 5 godina. Samo tada se može oprezno seći, brusiti, urediti i polirati. Ovo traži specijalnu sposobnost, a teško da je bilo ko sposobniji od Jirgena Skota, velikog majstora iz Udruženja za obradu slonovače u Odenwald regionu, blizu Heidelberga, poznatom po bogatoj tradiciji u proizvodnji izvanrednih zanatskih dela u poslednjih 200 godina.

Priredila: Nadica Janić

Izvor:

www.wikipedia.com
www.amphorayu.com
www.ekologija.rs

SIMBOLIKA KORALA

„Koral - stablo, voda - pripada i simbolizmu stabla (osa sveta) i simbolizmu dubokih voda (poreklo sveta). Po crvenoj boji srodan je krvi. Oblici su mu neravni. Sve te oznake čine ga simbolom utrobe.

Po jednoj grčkoj legendi koral je nastao od kaplji krvi koju je prolila Meduza, jedna od Gorgona; Meduzina glava, koju je posekao Perzej, pretvorila se u koral, a iz krvi koja je briznula rodio se Pegaz. Prema unutrašnjoj dijalektici simbola to se čini smisleno, podsetimo li se da je Meduzina glava mogla skameniti one koji je pogledaju.

Koliko god simbolizam korala zavisi od njegove boje, toliko zavisi i od činjenice da je on retka posebnost: u svojoj prirodi usklađuje životinjsko, biljno i mineralno carstvo.

Stari narodi su upotrebljavali koral kao amajliju koja čuva od uroka. Smatralo se takođe da zaustavlja krvarenje i otklanja grom.

U irskim tekstovima koralno crvena boja se upotrebljavala za opis ženske lepote, najčešće usana.

U Kelta, ne pripada ratničkom simbolizmu crvene boje, ali arheološki nalazi pokazuju upotrebu korala na keltskim ukrasima u mlađem gvozdenom dobu (kacige, štitovi, itd.). Budući da je korala nedostajalo, kelti su ga zamenili crvenim emajlom.“

Chevalier - A.Gheerbrant, REČNIK SIMBOLA


Priredila: Nadica Janić

KORAL - SVETI KAMEN AFRODITE

"Nakit od korala oduvek je bio cenjen i tražen. Menjao je oblik, namenu i način nošenja u zavisnosti od pojedinih modnih zahteva. Bez obzira da li je reč o obrađenim ili neobrađenim, kombinovanim sa starim srebrom, zlatom, žicom, drvetom ili dragim i poludragim kamenjem, uvek ima istu nenadmašnu lepotu. Danas, dizajneri nakita inspiraciju pronalaze u autohtonom i izvornom, a sve češće koriste upravo neobrađene korale..."


Izvor: 
http://www.odsjaj.com/istorija/koral-%e2%80%93-sveti-kamen-afrodite/

Priredila: Nadica Janić

SIMBOLIKA SEDEFA I BISERA U CRKVENOJ UMETNOSTI

Filigran Pokimica, Panagija Nj.P.Gosp.G. Jovana, Episkopa šumadijskog

„Dvanaest vrata Nebeskog Jerusalima, prema Jovanu Bogoslovu, „bila su svaka od po jednog bisera“ (Otkrivenje 21.21). Moguće je da motiv školjke na vencima Carskih Dveri u velikoj meri ukazuje na njihovu simboličku vezu sa bisernim vratima Nebeskog Grada. Stoga je sedef simbol Bogorodice, Ovaploćenja, svetosti i Carstva Nebeskog.

Sa ovakvim značenjem, u crkvenoj umetnosti se koristi za izradu krstića i ikonica kao i za velike rezbarene ikone i prestone krstova. Od XVII veka do današnjih dana, tradicionalno mesto izrade relikvija od sedefa je Sveta Zemlja.

Sedef se ne koristi samo kao materijal za rezbarenje, već i kao dekoracija u malim fragmentima. U ovom slučaju njegovo simboličko značenje je isto kao i sitnih bisera koji se ređaju u nizovima na okovima ikona i Jevanđelja, krstovima, panagijama i zlatovezu. Ovi nizovi bisera ne predstavljaju samoga Hrista niti Carstvo Nebesko, kao što je slučaj sa jednim krupnim biserom, več reč Božju, Jevanđeosku Istinu... Četiri bisera koji se često sreću na četiri kraka naprsnih krstova, predstavljaju četiri Jevanđelja...“

Izvor: http://www.pokimica.com/lang_lat/tekst1_05_lat.htm

Priredila: Nadica Janić

SIMBOLIKA BISERA

''1. Lunarni simbol koji se veže uz vodu i ženu. Istraživanja Mirče Elijade i mnogih drugih etnologa pokazala su da su značenja bisera izrazito nepromenljiva i univerzalna.

Bilo da je nastao iz voda ili iz meseca ili da je nađen u školjci, biser predstavlja princip Jin: on je bitni simbol stvaralačkog ženskog. Od polnog simbolizma školjke dobija svu svoju otpornost; zbog sličnosti sa fetusom pridaju mu se sposobnosti razmnožavanja i porađanja; iz trostrukog simbolizma mesec-voda-žena proizlaze sva magična svojstva bisera: lekovita, ženska, pogrebna. Biser je u Indiji panaceja: dobar je protiv krvarenja, žutice, slaboumnosti, trovanja, bolesti očiju, sušice, itd.

U evropskoj medicini upotrebljavao se u lečenju potištenosti, padavice, slaboumnosti...

Na Istoku prednost imaju njegova afrodizijačka, plodotvorna i talismanska svojstva. Stavljen u grob regeneriše mrtvaca uključuje ga u savršeno cikličan kosmički ritam koji, kao kod mesečevih mena, pretpostavlja rođenje, život, smrt, novo rođenje.

U modernoj indijskoj medicini prah od bisera upotrebljava se za okrepljenje i kao afrodizijak.

Kod Grka je biser bio amblem ljubavi i braka.

U nekim krajevima Indije biserima se napune usta mrtvaca; takav običaj postoji i u Borneu. Striter piše da američki Indijanci na Floridi ukrašavaju biserima grobove kraljeva, kao Egipćani u Kleopatrino vreme. Vojnici španskog moreplovca Sotoa otkrili su u jednom od velikih hramova drvene kovčege sa balzamovanim mrtvacima kraj kojih su se nalazile korpice pune bisera. Slični običaji su opisani u Virdžiniji i Meksiku.

Upotreba veštačkih bisera prikriva isti simbolizam. Madlen Kolani navodi da u Laosu prilikom žrtvovanja i pogrebnih obreda mrtvace opremaju biserima. Utisnu ih u prirodne otvore leša. Danas se mrtvaci pokopavaju sa pojasevima, kapama i odećom ukrašenim biserima.

U kineskoj medicini se upotrebljavao samo neprobušen, devičanski biser, za koji se smatralo da leči sve bolesti očiju. Takva se svojstva pridaju biseru u arapskoj medicini.

2. Sa hrišćanima i gnosticima simbolizam bisera se obogaćuje i usložnjava, ali se ipak ne udaljava od osnovne orijentacije.

Sveti Efraim služi se starim mitom da bi objasnio bezgrešno začeće i Hristovo duhovno rođenje u vatrenom krštenju. Origen preuzima identifikaciju Hrista sa biserom. Mnogi se autori povode za njim.

U poznatom gnostičkom spisu Tomina dela, traganje za biserom je simbol za duhovnu dramu čovekovog pada i otkupljenja. I konačno, biser znači tajnu transcendentnog koje je postalo vidljivo, objavu Boga u Kosmosu.

3. Biser ima ulogu mističkog centra. On je simbol sublimacije instinkata, oduhovljenja materije, preobražaje elemenata, blistavog završetka razvoja. Liči na Platonovog sferičnog čoveka, sliku idealnog savršenstva početka i završetka čoveka. Musliman zamišlja izabranika u raju zatvorenog u biser zajedno sa svojom huljom. Biser je obeležje anđeoskog savršenstva, ali savršentsva koje nije dato, nego stečeno transmutacijom.

4. Biser je redak, čist i dragocen. Čist je zato što se smatra da nema nedostataka, jer je beo, jer ga ne može pokvariti ni to što je bio u blatnjavoj vodi ili gruboj školjci. Kao dragocen, slika je carstva nebeskog (Matej, 13, 45-46). Taj biser, koji možemo dobiti kad prodamo sve što imamo, je duhovna svetlost u srcu, božanska vizija, uči Dijadoh iz Fotikeje. Ovde se pridružujemo pojmu bisera skrivenog u školjci: kao i do istine ili spoznaje, do njega se može doći samo uz napor. Za Šabestarija biser je znanje srca: kad gnostik nađe biser, njegov životni zadatak je ispunjen. Istočni kraljević iz Tominih dela traga za biserom kao Parsifal za Gralom. Kad se jednom stekne, taj se biser ne sme baciti pred svinje (Matej 7, 6): znanje ne treba nepromišljeno prenositi onima koji ga nisu dostojni.

5. Biser se, prema legendi, rađa kad bljesne munja, ili kad kap rose padne u školjku: on je uvek trag nebeskog delovanja i embrion telesnog ili duhovnog rođenja, kao bindu u školjci, Afrodita-biser u svojoj školjci. U persijskim mitovima biser se povezuje sa prvobitnom objavom. Biser u svojoj školjci jest kao duh u tami. Ostriga sa biserom se u različitim krajevima upoređuje neposrednije sa ženskim polnim organom.

Pošto je prirodno udružen sa elementom vodom – zmajevi ga čuvaju na dnu bezdana – biser je povezan i sa Mesecom. U Atarvavedi biser se naziva kći Some, koja je Mesec i napitak besmrtnosti. U drevnoj Kini, naporedo sa mesečevim menama, opaža se mutacija bisera – i vodenih životinja. Svetlucavi biseri, tamnocrveni rubini, dobijaju sjaj od meseca; štitili su od vatre. Oni su, međutim, ujedno vatra i voda, slika duha koji se rađa u materiji.

Vedski biser, kći Some, produžuje život. U Kini je biser simbol besmrtnosti. Odeća ukrašena biserima, ili biseri utisnuti u otvore mrtvog tela, sprečavaju, kao žad ili zlato, njegovo raspadanje. Treba spomenuti da biser nastaje kao i žad, pa su im moći i upotreba jednake.

6. Nanizani biseri imaju slično značenje. To je brojanica, sutratma, lanac svetova koje prožima i povezuje Atma, Opšti duh. Ogrlica od bisera je simbol, prema tome, kosmičkog jedinstva mnogostrukog, spoja razdvojenih elemenata bića u jedinstvu osobe, duhovne povezanosti dva ili više bića; raskinuta ogrlica je slika dezintegrisane osobe, poremećenog sveta, narušenog jedinstva.

7. Sa sociološkog stanovišta, i u istoriji religija posebno je bogata simbolička vrednost bisera u Iranu.

Prema jednoj legendi, koju je preuzeo Saadi (persijski pesnik iz XIII veka) u Bustanu, biser je kaplja kiše koja je pala sa neba u školjku koja je izašla na površinu mora i malo se otvorila da je primi. Ta kaplja vode, nebesko seme, postaje biser. Videti takođe Matnavî Džalal-od-Din Rumija, Sekandar nâma Nizamija, te Hafr Paikar (Sedam Princeza).

Ta legenda potiče iz persijskog folklora i česta je tema u književnosti. Navodi se i jedan prorokov hadit: Bog ima sluge koji se mogu uporediti sa kišom; kad padne na dobru zemlju, rađa se žito, kad padne na more, rađaju se biseri.

Netaknuti biser smatra se simbolom nevinosti u folklornim delima i u persijskoj književnosti, zatim u spisima sekte Ahl-i-Haqq (Vernici istine) i uopšte kod Kurda; izraz probiti biser nevinosti znači da je brak konzumiran.

Ta sekta se poziva na taj simbol i na drugom nivou: sve majke Božjih inkarnacija su nevine i njihovo ime je Ramz-bar, tj. Tajna okeana.

Prema kosmogoniji te sekte ...u početku nije bio u životu nijedan stvor osim najviše, jedinstvene, žive i divne Istine. Pebivala je u biseru i Bit joj je bila sakrivena. Biser je bio u školjci, a školjka je bila u moru i sve su pokrivali morski talasi.

Nizami u jednoj pesmi iz Sekandar nâma govori o Aleksandrovom začeću kao o nastanku kraljevskog bisera u školjci koju je oplodila prolećna kiša.

Ponekad se porodična loza upoređuje sa nizom pravilno raspoređenih bisera, durr-i manzűm. Takva slika se upotrebljava i za reči u stihu. U persijskoj književnosti biser je lepa misao, ne samo zato što je lepa, nego i zato što je proizvod stvaralačkog duha autora. Kaže se, na primer, lepa misao, lepša od retkog bisera. Prosipati sjajne bisere sa usana od ahata znači govoriti blistave misli.

Nizati bisere znači sastavljati stihove.

8. Biser je za mistike simbol nadahnuća i duhovnog rođenja. Poznata je Himna biseru iz Tominih dela. Mistik neprestano nastoji da dostigne svoj ideal ili svoj cilj, biser ideala. Traganje za biserom traganje je za najuzvišenijom Biti skrivenom u Sebi. Arhetipska slika bisera evocira nešto čisto, skriveno, zakopano u dubinama i teško dokučivo. Biser znači Koran, znanje, dete. Ako neko sanja da probija biser, njegovom zaslugom dobrobiti znanja širiće se po svetu. Hafez govori o biseru koji školjka vremena i prostora ne može sadržavati. Hariri veliča biser mističnog Puta koji čuva školjka kanonskog Zakona.

9. Na Istoku, naročito u Persiji, biser uopšteno govoreći ima plemenito obeležje koje proizlazi iz njegove svetlosti. Zato biser ukrašava krunu kraljeva. Tragove tog obeležja nalazimo i u nakitu od bisera, posebno naušnicama, ukrašenim retkim i dragocenim biserima: nešto od te svete plemenitosti prenosi se na onoga ko ih nosi.

U istočnjačkoj simbolici snova biser zadržava svoja posebna obeležja i tumači se najčešće kao dete ili kao žena i ljubavnica. Osim toga, može se raditi o znanju i bogatstvu.''

Chevalier - A.Gheerbrant, REČNIK SIMBOLA

Priredila: Nadica Janić

GAJENI BISERI - faktori koji utiču na vrednost

„Gajeni biseri zauzimaju značajan deo svetske produkcije nakita.

Odnedavno je napravljen sistem za kategorizaciju i određivanje vrednosti gajenih bisera. Ima sedam faktora koji utiču na njihovu vrednost. Prepoznavši kombinaciju tih osobina možemo doći do cene ili vrednosti konkretne niske ili pojedinačnog bisera...“


Izvor: http://www.zlatara.net/srp/saveti/?conid=344


Priredila: Nadica Janić

BISERI – poreklo i vrste

„Tek oko 20 vrsta školjki (od 8000 koliko postoji) može pod nekim uslovima da napravi biser. To se dešava kada u školjku na neki način uđe strani objekat i proradi njen odbrambeni mehanizam. Školjka tada luči u slojevima sedefastu materiju koju nazivamo nekar i ako to potraje koju godinu stvori se biser...

Kultivisani biseri se dele na slatkovodne (one koji dolaze iz jezera i delta nekih reka) i one iz mora i okeana.
Po vrstama školjki i mestima gde se farme nalaze razlikujemo tri vrste morskih gajenih bisera: Akoya, Tahiti i Biseri južnih mora.“


Izvor: http://www.zlatara.net/srp/saveti/?conid=1151


Priredila: Nadica Janić 

BISERI – NAŠ ODRAZ

„Biseri izračavaju određenu toplotu i sjaj koji ne može da se pronađe kod drugih kristala. Vrlo su lični, ne mogu se pozajmljivati. Treba ih voleti i često nositi...

Pripadaju elementu vode, i često se pripisuju astrološkim znakovima raka.“


Izvor: http://www.sunnyray.org/Kristali-B.htm


Priredila: Nadica Janić

GAGAT – NAKIT ŽALOSTI

Gagat je vrsta uglja i zbog svog organskog porekla ne spada u kamenje (kao ni ćilibar, biseri, koral ili slonovača), ali se zbog svojih svojstava ubraja u plemenite materijale - dragulje. Ime je dobio po jednom od najstarijih nalazišta – mestu Gagas u Likiji.

Boje je braon ili crne, a sjaj mu je smolasto-voštan. Mek je materijal (2-3 po Mosu), pogodan za obradu. Lako se polira, a zbog mekoće se često fasetira ili rezbari. Bez obzira ne njegovu neveliku vrednost, u prodavnicama se nude imitacije gagata. Gagat se lako prepoznaje po tome što dodirnut vrućom iglom pušta karakterističan miris uglja, a od staklenih imitacija se razlikuje po tvrdoći (mekoti - bolje rečeno) i toploti. Pošto, poput ćilibara, kada se protrlja može da se naelektriše, naziva se još i crnim ćilibarom.

Istraživanja pokazuju da je gagat iskopavan pre 3500 godina, a obrađeni komadići su nalaženi u preistorijskim grobnicama. Nađena je i ogrlica za koju se pretpostavlja da je obrađena 13000 godina pre nove ere. Tokom rimske okupacije Britanije velike količine obrađenog gagata su slane u Rim.

Najpoznatije nalazište gagata se nalazi u Vitbiju u Jorkširu. Najveći deo prihoda ovog grada tokom devetnaestog veka je poticao od gagata. Zbog boje i diskretnog sjaja u viktorijanskom periodu je bio omiljen materijal za nakit žalosti. Gagat se često koristi i za izradu brojanica.

Zbog izvesnih figurina nađenih u grobnicama Pueblo indijanaca, pretpostavlja se da je korišćen da bi preminulom olakšao prelazak na onaj svet. Korišćen je kao zaštitni kamen – naročito kao zaštita protiv bolesti. Danas mu se pripisuju mnoga svojstva – od olakšavanja bola zbog gubitka drage osobe, do analgetskog dejstva. U savremenoj kristaloterapiji se koristi protiv migrene, epilepsije i prehlade kao i kod otoka limfnih žlezda. Takođe se veruje da donosi uspeh u poslovnim poduhvatima. Pojačava muževnost.

Izvlači i apsorbuje negativnu energiju i kontroliše promene raspoloženja. Otkriva čak i stare negativnosti koje osoba nosi zakopane u sebi. Odgoni strah i koristi se u lečenju depresije. Veruje se da stalnim nošenjem gagat može u sebe ’’upiti’’ dušu osobe koja ga nosi. Zbog toga se gagat brižljivo čuva kako ne bi pao u ruke osobe koja bi mogla da manipuliše originalnim vlasnikom.

Ovo je kamen za Jarčeve.

Pošto apsorbuje negativnu energiju treba ga redovno čistiti u morskoj soli preko noći i na gorskom kristalu sledećeg dana. Ne podnosi vodu i toplotu tako da ga ne treba čistiti na suncu ili na kiši.


Priredila: Nadica Janić

Izvor: www.krstarica.com

ĆILIBAR – NAKIT KOJI LEČI

Ćilibar je najlakši i najmekši dragi kamen. Nalazi se u maloj grupi sa biserima, gagatom i koralima kao jedinim vegetativnim dragim kamenjem.

Ćilibar je voštanog izgleda, medeno žute boje. Može se naći sa primesama plavkasto zelene, crvene ili braon boje. To je fosilizirani ostatak crnogoričnog drveta, koji je davno izumro i izgubio vodu. Ćilibar pluta po vodi i gori. Ćilibar ne spada u minerale i kristale u pravom smislu te reči, već je zapravo fosilizirana smola drveta.

Nalazišta ćilibara se mogu naći u mnogim zemljama sveta. Najpoznatija nalazišta u Evropi su u baltičkim zemljama, 90% ćilibara se dobija u ruskom Kalinjingradu, ostalo u Estoniji, Litvaniji, Poljskoj i Nemačkoj; ima ga u Švajcarskoj, Austriji i na Siciliji. U Americi ga ima najviše u Dominikanskoj Republici.

Tales je oko 600 god. pre n.e. otkrio magična svojstva ćilibara. U Grčkoj se žuti ćilibar naziva elektron, otuda ime elektricitetu. Nakit od ćilibara je neka vrsta kondenzatora struje, sam sebe puni a oni koji ga nose oslobađa viška elektriciteta. Apsorbuje i preobražava negativnu energiju u pozitivnu, negativne misli u pozitivne. Pojačava kreativnost, pomaže da se prihvate promene i da se prate svoji snovi. To je odličan kamen za odstranjivanje samonametnutih prepreka. Pomaže nam da izgradimo pozitivan stav na bazi poverenja u sebe.

Ćilibar je kamen purifikacije (prečišćavanja). Simbolizuje sunčevu energiju. Budi životnu radost, donosi svetlost i toplinu. Privlači ljubav i stimuliše sreću i zadovoljstvo. Koristi se kao kamen za sreću i zaštitu. Pojačava snagu tokom rehabilitacije i ubrzava oporavak posle bolesti.

Ćilibar je star između 30-90 miliona godina i cenjen je u svim drevnim kulturama zbog svojih zaštitnih i dekorativnih kvaliteta. Veruje se da je ćilibar prva supstanca koja je ikada bila korišćena u dekorativne svrhe, i može se naći u obliku talismana i amuleta. Promoviše plodnost. Mnoge rane rezbarije u ćilibaru su prikazivale životinje plodnosti, žabe, zečeve i ribe. Mnoge drevne tradicije smatraju ćilibar kamenom univerzalne životne snage jer u njegovoj osnovi, unutar kamena, je zarobljen život.

Pre više stotina hiljada godina ljudi su bili fascinirani neobičnim i neshvatljivim osobinama zlatastih kamenčića koje su pronalazili na plažama i šumama u priobalju. Kamenje je gorelo kada bi se ubacilo u vatru oslobađajući u aromatičnom dimu prijatan miris četinara, a kada bi se protrljalo privlačilo je razne male predmete neshvatljivom magijom. U unutrašnjosti su se često videle male neoštećene biljke i insekti koji su tamo morali dospeti putem magije. Ovo je bilo dovoljno da izazove začuđenost primitivnih ljudi i ispuni ih divljenjem i poštovanjem prema ovom dragom kamenu, dodeljujući mu magičnu moć koju ima i danas.

Ćilibar budi imaginaciju u svetskim naučnim krugovima posebno u periodu razvoja kloniranja. Ova organska plastika je jedna i jedina koja može zarobiti i sačuvati organski materijal. Ta osobina iskorišćena je kao osnova filma „Park iz doba Jure“ u kome je iz ćilibara klonirano, uz pomoć sačuvane DNK, mnoštvo dinosaurusa - što već sa ove tačke napretka nauke postaje krajnje izvodljivo.

Pored biljnih materijala kao što su ostaci lišća, ili pupoljaka, polena, spora, insekata, u ćilibaru su zarobljeni delovi DNK poznatih i nepoznatih vrsta biljaka i životinja. Zbog toga ga i nazivamo »prozorom u prošlost«. Najmanje 214 biljnih vrsta otkriveno je morfološkom analizom ćilibara. Naučne analize ćilibara pružile su nam ogromno i neprocenljivo znanje o drevnoj prošlosti koje bi inače bilo potpuno izgubljeno.

Ćilibar nije kao što se obično misli biljna tečnost već vaskularno tkivo drveća izdvojeno povredom ili radikalnom promenom klime. Prolazeći bezbrojne fizičke i hemijske transformacije kroz eone od njega je nastao ćilibar (sukcinit). »Succinim« je latinska reč za sok, koja takođe znači i kap.

Ćilibar je bio jedan od prvih komercijalnih proizvoda kojim se trgovalo vekovima. Još u doba Paleolita (oko 12000 godina pre Hrista) pravljeni su od njega privesci za ogrlice. Arheološki nalazi ukazuju i na sjajne zanatlije koji su ga obrađivali u periodu Neolita.

Feničani su dugo dominirali u trgovini ćilibarom. Od 4. veka pre Hrista, Kelti preuzimaju utabane trgovačke puteve. Ćilibar pronalazimo u Mikeni, Vavilonu, Egiptu (Tutankamonova grobnica) pa i u Brajtonu gde se nalazi čuvena zagrobna posuda od ćilibara. U prvom veku Nove ere Rim postaje neprikosnoveni centar industrije ćilibara. Rimljani ga koriste u razne svrhe pa i kao novac. Ćilibar pominje i Homer u Odiseji a Plinije Stariji piše da mala skulptura od ćilibara vredi više od zdravog roba.

Neron je svoju moć i bogatstvo pokazivao time što je podijum na kojem su se borili gladijatori morao biti popločan ćilibarom. Čak su i njegove životinje ljubimci morali imati ogrlice od ćilibara. Njegova žena nametnula je modu farbanja kose u boju ćilibara. U mračnom srednjem veku Crkva je polagala apsolutno pravo na ćilibar. Svako kod koga bi bio pronađen komad ćilibara odmah je vešan.

Ćilibar čuva statički elektricitet, »elektron« - kako su ga nazivali stari Grci. Feničani i Etrurci koristili su ga za uklanjanje zastora a u Turskoj je dobio nadimak »Kradljivac zarova«.

Ćilibar je topao i lagan za razliku od minerala koji su hladniji od sobne temperature. Žad, lapis i tirkiz su hladni na dodir dok ćilibar greje. Njegova boja i toplota razlog su što ga zovu i »Sunce«. Za razliku od plastičnih i staklenih imitacija, pravi ćilibar pluta po slanoj vodi. Fantastičan spektar od preko 300 boja čini svaki komad jedinstvenim.

Ćilibarska kiselina je biostimulans i koristi se vekovima dopuštajući telu da se samo izleči absorbujući negativnu energiju i konvertujući je u pozitivnu. Ćilibar ima snažno antidepresivno dejstvo i kao magnet privlači radost onome ko ga nosi pročišćavajući um, telo i dušu.

Ćilibar je prvi talisman koji se nosio za sreću i zaštitu posebno od »urokljivog pogleda«. On je simbol večnog života i mladosti kao i odanosti i večne ljubavi. Obavezno ga moraju nositi Lavovi i Vodolije kao i rođeni u novembru ukoliko ne nose topaz. Poklanja se za desetogodišnjicu braka.

Hipokrat (460-377 pre Hrista) otac medicine, u svojim radovima opisuje medicinska svojstva i metode aplikacije ćilibara. Rimski lekari ga koriste kao lek protiv ludila, za lečenje grla, uha, oka i stomačnih problema. Plinije Mlađi zapisao je da su ga rimljanke nosile pored zaštite kao lek za otečene žlezde, probleme sa grlom i nepcem. Persijski naučnik Ibn Sina (Avicena) smatrao ga je lekom za mnoge bolesti.

U Carskoj Rusiji i Nemačkoj do II svetskog rata bebe i dadilje morale su ga nositi radi zaštite, lakšeg izbijanja i boljeg kvaliteta zuba.

Danas se smatra da neobrađeni komadi ćilibara kao privesci imaju najveću isceliteljsku moć kod gihta. Svakako privesci prikupljaju elektrostatičku energiju kojom smo danas okruženi a oksidisana strana koja leži na koži sadrži najveću količinu acidum succinatum koja je biostimulans sa pozitivnim efektom na nervni sistem, srce, bubrege i stimuliše proces oporavka.

Poznato je da ruski ćilibar poseduje najveću količinu sukcinatne kiseline. Pored toga što na najlepši način ističe lepotu žena i muškaraca samo se on koristi u medicinske svrhe. Jedino nalazište na svetu je u Kalinjingradu, suverenoj ruskoj teritoriji smeštenoj u srcu otcepljenih baltičkih republika gde su Rusi mudro zadržali monopol nad ovim dragim kamenom koji je nastao u tercijaru, pre 40-60 miliona godina. Zbog toga ovaj ćilibar nazivaju i baltičkim.

Ogrlice pomažu kod svih oboljenja štitne žlezde a veoma brzo dejstvo se uočava kod Bazedovljeve bolesti. Ogrlice deluju kod različitih oblika glavobolja i štite organe glave i vrata prilikom rada na kompjuteru. Najčešća upotreba kod nas je za otklanjanje tegoba kod izbijanja zubića i jačanje imuniteta dece.

Narukvice se preporučuju za one sa oboljenjima zglobova i tetiva, kod sportista za brži oporavak, kod istegnuća i iščašenja a posebno kod reumatizma. Ostale najvažnije indikacije su: telesna i mentalna slabost, stres, oslabljen imunitet, kod žena i muškaraca iznad 30 godina starosti radi usporavanja procesa starenja, harmonizacije i optimalnog rada žlezda sa unutrašnjim i spoljašnjim lučenjem.


Priredila: Nadica Janić

Izvor:

www.vikipedija

www.consiglieribalkan.com
www.sunnyray.org

Link iz Dondinog komentara: Ćilibarska soba

http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/22560/Lovac-na-blago-tvrdi-da-je-nasao-cilibarsku-sobu

MISTERIJA KRISTALNE LOBANJE

"Dospela je do nas iz davnih vremena, oko nje se već dugo stvaraju legende, današnja tehnologija ne može nikako da napravi nešto slično, a nezamislivo je da je u ona vremena mogla biti napravljena primitivnim oruđem koje su ljudi tada koristili.

Tvrdi se da je to najtajanstveniji predmet na svetu. Čudo izrađeno od kvarcnog kristala, izbrušeno tako savršeno da potpuno liči na ljudsku lobanju u prirodnoj veličini. Vrednost kristalne lobanje je neprocenjiva. Ko je onda napravio ovakvo nešto i zašto, kome je služila ?!

Kada bude otkriveno svih trinaest, ljudi će moći da izgrade doba mira, harmonije i ljubavi ..."


Izvor: http://www.conopljanews.net/kristalnalobanja.html


Priredila: Nadica Janić

SIMBOLIKA KRISTALA

''1. Kristal je simbol prozirnosti i čistote, jasne ideje i bistra duha. Svetlost koja prolazi kroz kristal je tradicionalna slika Hristovog rođenja; Angelus Silesius kaže: Marija je kristal, a njen sin nebeska svetlost; tako on kroz nju prolazi, a ipak je ne razbija. Predmet je jednakog divljenja i kod mistika, fantastičnih pripovedača i nadrealista.

2. Kristal je i zametak: rađa se iz zemlje, iz stene; prema indijskoj mineralogiji razlikuje se od dijamanta po stepenu embriološke zrelosti: kristal je tek nedovoljno zreo dijamant.

3. Njegova prozirnost je jedan od najlepših primera spoja suprotnosti: iako je kristal materijalan, moguće je gledati kroz njega kao da to nije. Predstavlja prelazni sloj između vidljivog i nevidljivog. Simbol je proricanja, mudrosti i tajanstvenih moći kojima je čovek obdaren. Junaci Istoka i Zapada u potrazi za kraljevskim talismanom na izlasku iz mračne šume susreću kristalne palate. Isto verovanje povezuje kremen tjuringu austalijskih indijanaca sa svetim Gralom zapadnog viteštva, izrađenim od mističkog smaragda.

4. Nije previše smelo približiti navedenom i stanovište okeanoaustralijskog šamanizma, po kome je kristal kamenje svetlosti koje se odlomilo sa nebeskog prestola, a instrument je šamanove vidovitosti. Da bi otkrio dušu bolesnikovu, šaman Dajak na Borneu upotrebljava razne magijske predmete od kojih su najvažniji kristali kremena: bata ilau (ili kamen svetlosti).U Dobouu (Melanezija) iscelitelj opaža u kristalu osobu koja je izazvala bolest, bila ona živa ili mrtva. U Australiji su gorski kristali nebeskog porekla, a igraju značajnu ulogu i inicijaciji medicin-mana... Česta su verovanja da su to odlomci prestola Višnjeg nebeskog bića; tako je kod Negritosa iz Malake. Kod Semanga i Dajaka šamani imaju kamenove-svetlosti koji odražavaju sve što se događa sa bolesnikovom dušom i mesto gde je pomućena. Iscelitelj Negritosa vidi u kristalima i bolest. Veruje se da u tim kristalima stanuju duhovi koji mu bolest pokazuju.

5.  Kristali su u bliskoj vezi sa zmijom-dugom, pa daju sposobnost podizanja u nebo. Jednak je i simbolizam kod američkih indijanaca. Kristal se smatra svetom supstancom uranskog porekla, koja sadrži moć vidovitosti, mudrosti i proricanja, te sposobnost letenja. Iscelitelji Australije i drugih zemalja mračno povezuju svoje moći sa postojanjem tih kristala u svom telu.

6. Prozirne ili prozračne kamenove, kao što su gorski kristal, kremen, obsidijan i diorit, prerijski Indijanci prema predanju upotrebljavaju kao talismane koji omogućavaju viđenje: oni olakšavaju trans koji dopušta percepciju nevidljivog. Kod Navaha gorski kristal prvi podiže sunce koje osvetljava svet. Kod Maja su sveštenici čitali budućnost iz odlomka gorskog kristala uronjenog u pehar medovine.

7. Gorski kristal je bio neobično cenjen kod prvih hrišćana kao simbol bezgrešnog začeća. U Škotskoj su mnogi klanovi čuvali kristalne kugle smatrajući ih kamenovima pobede; voda u kojoj su ih prali upotrebljavala se kao lek za ljude i žiovotinje. U Austaliji i na Gvineji gorski kristal se smatra kamenom kiše. Prema Pliniju primenjivao se i u antičkom lekarstvu, naročito u lečenju od bubrežnih bolesti.Prema arapskim predanjima on štiti od noćnih strahova.Orfejev spev o kamenju Pre-ilithon kaže da je kristal tvorac plamena, kao što mudrost rađa božansku ljubav.

8. I u Australiji i na Zapadu kristal simbolizuje fluidnu ili zračeću supstancu drugog sveta, drugih nepoznatih čovekovih slojeva. Predstavlja moći kojima je Nevidljivo obdarilo čoveka. Kaže da je telo posvećenoga prepuno gorskog kristala, tj. ispunjeno duhovnom supstancom... U Južnoj Americi isti kamen se naziva kamenom neba, i simbol je magične supstance koja svešteniku, prolazeći kroz njegove oči i telo, daje sposobnost da vidi i da živi sa one strane svoje telesne tamnice.

9. Prema većini irskih tekstova glasnici s keltskoga drugog sveta stižu u obliku ptica; ali kad stižu morem, služe se staklenim ili kristalnim brodovima. Ti materijali očigledno simbolizuju tehničko savršenstvo ljudskom umeću nedostupno. Ili opet prozirnost kristalne lađe simbolizuje nematerijalnost putnika i potpuno duhovno obeležje njegova poslanstva. I Elfi i Pepeljuga imaju kristalnu ili staklenu obuću.

10. Psihoanalitičko tumačenje kristalne palate oslanja se na Preoovu bajku Gracieuse i Percinet. Izgubljena u mračnoj šumi, srušivši se iznemoglo na zemlju, zove Persinea: "Je li moguće da ste me napustili?" Grasijez odjednom ugleda najlepšu i najneobičniju stvar na svetu: bilo je to tako veličanstveno osvetljenje da nije u šumi bilo stabala bez nekoliko svećnjaka prepunih voštanica; u tom drvoredu spazi kristalnu palatu koja je bleštala koliko i sunce... Pošto je bila primljena u tu vilinsku palatu, povedena je u veliku dvoranu čiji su zidovi bili od gorskog kristala... Cela njena istorija je bila ovde zapisana, a svako od njenih dela upisano na zidove od kristala. Takav je simbolizam kristalne palate, i uopštenije, svake palate koja izroni iz tla voljom vila. Po bajci je to obitavalište slika upisanih u naše Nesvesno, a one putem nas pričaju istoriju sveta. Za posvećene, pradedovske slike se utiskuju u svetlosnu supstancu astralnog tela – u poslednju ovojnicu duše odakle im i ime astralnih klišea. Iz egzistencije u egzistenciju oni se ponovo rađaju i vekovima ponavljaju fantazme koje pripadaju najrazličitijim razdobljima i sredinama. Izgleda da kristalna palata, astralno telo, kolektivno nesvesno, bez obzira na to kakav bio supstrat slike, pripada arhetipovima snova i sanjarija.''

J.Chevalier - A.Gheerbrant, REČNIK SIMBOLA


Priredila: Nadica Janić

DRAGO KAMENJE - DUHOVNA SVETLOST

Simbolika dragog kamena

u crkvenom umetničkom zlatarstvu

Tekst (1. deo)
http://www.pokimica.com/lang_lat/tekst1_06_lat.htm

Tekst (2. deo)
http://www.pokimica.com/lang_lat/tekst1_07_lat.htm

AKVAMARIN - kamen zaštitnik rođenih u zodijačkom znaku RIBE

Ribama, kao vodenom znaku, odgovara akvamarin. Srećan je još za Škorpije i Vodolije, ali bi Lavovi trebalo da ga izbegavaju.

Legenda kaže da je nekada davno jedna ljupka sirena doplovila iz morskih dubina i kao poklon ljudima na obali ostavila pun kovčežić akvamarina.

Ovaj sjajni dragi kamen dobio je ime "morska voda" (aqua - voda; mare - more) jer njegova plavo-zelena boja podseća na boju mora. Većina današnjih akvamarina se zagreva da bi se dobila bolja plava boja. Što je plava boja tamnija akvamarin se smatra vrednijim.

Danas je uz dijamant, smaragd i rubin jedan od najskupljih dragulja koji je svoje mesto našao u vrhunskom juvelirstvu. Nijedan drugi kamen nije toliko često korišćen u dizajnu u toliko različitih stilova. Juveliri su ga proglasili za svoj kamen.

Zbog svoje lepote, akvamarin je davno privukao ljudsku pažnju. U srednjem veku pripisivana su mu čudesna i lekovita svojstva, a naročito je bio poštovan kao zaštitnik braka, pa je zato u nekim zemljama i danas zadržan običaj da venčani prsten ima ugrađen ovaj kamen.

Katolička crkva ga je svrstala među sveto kamenje. Ukrašava kraljevske i papske krune.

Moreplovci su ga vrlo rano uzeli za svoju amajliju. Drevni mornari su putovali sa kristalima akvamarina i verovali su da im osiguravaju sigurnu plovidbu. Često su spavali sa kamenom ispod jastuka da bi imali lepe snove. Verovali su da je donji deo tela sirena građen od akvamarina.

U srednjem veku se verovalo da akvamarin može imati magičan efekat u sprečavanju trovanja.

Ima lekovita svojstva. Posebno deluje na disajne puteve, na primer kod astme, bronhitisa, alergija. Čuva od senilnosti, smanjuje depresiju, jača samopouzdanje.

Koristi se neobrađen i obrađen (ogrlica, narukvica, privesak, kamen za ruku).

Prazni se pod mlakom tekućom vodom, a puni na suncu.


Priredila: Nadica Janić

Izvor: www.astrokrug.com; Wikipedija; www.krstarica.com

AMETIST - kamen zaštitnik rođenih u zodijačkom znaku VODOLIJA

Ametist, veoma tražen poludragi kamen, divne ružičaste a ponekad i ljubičaste boje, je simbol skromnosti i čistač duše. Zaštitnik je Vodolija ali odgovara svim ostalim znacima.

Ukras je na episkopskom prstenju i nakit je velikodostojnika.

Još od starih vremena pa do današnjih dana, smatralo se da štiti od pijanstva (na grčkom: a-methysios, što znači “nije pijan”). Izvesni Edvard Merike pisao je 1853. godine u knjizi “Istorija lepote” da ametist “tera mamurluk tako da gospodin koji je pio ubrzo postaje potpuno trezan; zato su mnogi, bilo sveštenici bilo obični ljudi, imali običaj da nose prsten sa ametistom“. Stari Grci su verovali da onaj koji ga nosi u pupku ne može da se napije.

Tradicionalno, ametist je kamen ljubavnika. Pripisuju mu se mnoga svojstva. Štiti od uroka i trovanja. Stavljen u svilu štiti od glavobolje. Pomaže kod menstrualnih problema, pojačava memoriju, reguliše krvni pritisak i dobar je protiv gojaznosti. Smiruje srce i živce; loše misli pretvara u optimizam. Poseduje prijatne impulse za životnu radost i prijateljstvo, kao i sposobnost dalekovidosti za rešavanje problema. Kod meditacije pruža najveći stepen mira, topline i harmonije.

Koristi se na mnogo načina, neobrađen ili obrađen, a ujedno se od njega pravi eliksir:
U času od 2 dcl nasuti vodu i staviti obrađen komad ametista. Ostaviti da odstoji preko noći i ujutro popiti.
Eliksir je pokazao dobre rezultate i kod regulisanja stolice. Poboljšava rast kose i čisti kožu i pore.

Svakih 15 - 20 dana prazni se pod tekućom vodom 3 - 5 minuta. Ne sme se puniti (nabijati) na suncu.


Priredila: Nadica Janić

Izvor: www.astrokrug.com

GRANAT - kamen zaštitnik rođenih u zodijačkom znaku JARAC

Granat je poludragi kamen tamnocrvene ili ružičaste boje. Zaštitnik je osoba rođenih u znaku Jarac. Srećan je, takođe, za Vodolije, ali ne i za Bikove i Škorpije. Simbol je vernosti, kvaliteta koji Jarčevi posebno cene.

Na Istoku, granat je najrasprostranjeniji talisman gde ga smatraju simbolom ljubavi i vernosti. Obavezno se poklanja prilikom venčanja i veridbi.

Rimljani, Grci i Egipćani, smatrali su ga kamenom vladara, kamenom koji donosi snagu, moć i lojalnost.

Verovalo se da granat štiti opšte zdravstveno stanje čoveka koji ga nosi, a posebno da ne dopušta zapadanje u melanholiju i depresiju. Njegova magična svojstva pokazuju se i u tome što svoga vlasnika može da upozori na predstojeću nesreću, promenom boje.

Jedan je od najsnažnijih lekovitih kristala. Jača srce, reguliše srčani ritam i krvni pritisak, jača krvotok. Čuva od slabokrvnosti i leukemije, deluje na seksualne organe (afrodizijak), jača kosti, pomaže kod artritisa i reume, utiče na dobro raspoloženje. Na psihu deluje kao čuvar pravog prijateljstva.

Koristi se neobrađen i obrađen u vidu nakita, priveska i kamena za ruku.

Prazni se pod mlakom tekućom vodom 3 - 4 puta mesečno, a zatim se na kratko izlaže suncu.

Ako kamen promeni boju treba ga prazniti tek kada se ustanovi uzrok promene. Na primer, problemi s partnerom dovode do skoro crne boje koja se vraća u crvenu boju tek kada nestanu problemi koji su doveli do promene boje.


Priredila: Nadica Janić

Izvor: www.astrokrug.com

TIRKIZ - kamen zaštitnik rođenih u zodijačkom znaku STRELAC

Tirkiz, poludragi kamen divne zeleno-plave boje, na Zapadu simbolizuje planetu Jupiter (zeleno) ili Veneru (plavo). Ime potiče iz istočnih zemalja (Turska). Turci, kao dobri konjanici, smatrali su ga svojim talismanom, jer su verovali da čuva i konje i jahače na njihovim čestim i dugim putovanjima. Smatralo se da štiti vladaoce od loših uticaja.

U Meksiku se tirkiz smatrao izuzetnim kamenom. Obično su ga stavljali u kraljevske dijademe. Njihov bog vatre nazivao se “Gospodar tirkiza” (Xiuhtecutli). Plavi tirkiz simbolizovao je jedinstvo nebeske vatre (Sunce) i zemaljske vatre.

Veruje se da štiti od ljubomore i uroka. Interesantno je da tirkiz ne izgleda isto na svim ljudima: na nekima gubi sjaj i boju. Pričalo se da tirkiz, menjajući boju, može otrovati onoga koji ga nosi. Najbolje izgleda kada je optočen zlatom.

Posebnu sreću donosi Strelcima i Bikovima, ali ni za jedan znak nije posebno nesrećan. Njegova moć se pojačava ako se nosi sa safirom.

Pomaže kod bolesti grla i disajnih puteva. Jača imunitet i dovodi u sklad rad unutrašnjih organa; jača žljezde i krvotok, utiče na mišiće i živce i održava ih gipkim. Čuva zube i vilicu od paradentoze. Leči impotenciju. Psihi daje snagu i sigurnost.

Koristi se neobrađen i obrađen. Nakit, kamen za ruku, privesak - najčešće su forme koje se koriste.

Eliksir se koristi kada se želi brzo ojačati organizam i povratiti snaga. Srebro pomaže lekovitosti tirkiza, tako da je danas nakit od tirkiza često obložen srebrom.

Čisti se jednom mesečno u suvoj posudi sa hematit kamenčićima. U slučaju promene boje treba ga odmah očistiti - prazniti. Puni se pored gorskog kristala i bakrenih nugeta. Ne sme se izlagati suncu jer je tirkiz osetljiv na toplotu kao i na sapun i kiseline.


Priredila: Nadica Janić

Izvor: www.astrokrug.com

TOPAZ - kamen zaštitnik rođenih u zodijačkom znaku ŠKORPIJA

Topaz je poludragi kamen koji može biti žute, bele, ružičaste ili neke druge boje. Zaštitnik je ljubavi, lojalnosti i uspeha na poslu.

Pored Škorpija, čiji je zaštitnik, mogu ga nositi i rođeni u drugim zodijačkim znacima, ali je opasan za rođene u znaku Devica i Ribe.

U srednjem veku, topaz je najčešće bio optočen zlatom. Nosio se oko vrata, jer se verovalo da štiti od začaranosti, nesanice, povrede grla i ždrela.

Na Istoku se verovalo da je pomoću topaza moguće primiti astralne poruke.

Ovaj dragulj, naročito kada je optočen zlatom, štiti od negativne energije. Pridaju mu se brojna lekovita svojstva. Pomaže kod astme, nesanice i nervnih bolesti.

Može se ozračiti, pa kamen postaje svetliji i u plavim nijansama. Kada je ozračen, topaz neko vreme zrači, pa se pre upotrebe mora ostaviti da se "ohladi".

Najnoviji trend u draguljarstvu je obrada topaza parnom depozicijom (taloženjem iz pare) i premazivanjem tankim slojem titan-oksida tako da mu se boje na površini prelivaju (iridescencija).


Priredila: Nadica Janić

Izvor: www.astrokrug.com; Wikipedija

OPAL - kamen zaštitnik rođenih u zodijačkom znaku VAGA

Opal je srećan kamen samo za Vage. Antički svet se nije plašio njegovog prokletstva. Naprotiv, nazivali su ga kamenom nade.

Osobenost ovog poludragog kamena je da svetluca iako nije brušen. Na Istoku su dugo verovali da poboljšava vid i pomaže pamćenju. Da bi dokazao svoju duhovnu moć, iscelitelj je svoje pacijente doticao opalom.

Opal se ne sme ostaviti u kutiji za nakit ili u fioci, jer će izgubiti sjaj, lepotu i svoje magnetske moći.

Ima veliki spektar delovanja na fizičkom i duhovnom planu. Snažno deluje na želudac i organe za varenje, aktivira žljezde, pomaže kod anemije i leukemije, uklanja depresiju. Doprinosi pronalasku prave ljubavi.

Koristi se neobrađen i obrađen (kamen za ruku, nakit, privesak).

Treba ga često prazniti i to isključivo mlakom tekućom vodom a preko noći ga držati u čaši vode. Treba izbegavati kontakt sa parfemom, kolonjskom vodom, sapunom i kiselinom. Ako promeni boju obavezno otići na pregled kod lekara. Puni se u posudi sa gorskim kristalom.


Priredila: Nadica Janić

Izvor: www.astrokrug.com