DODIR KOŽE (3)

 

DODIR KOŽE (2)

ZELENO – BOJA ŽIVOTA I PROPADLJIVOSTI

Ogrlica „Vita (1)“ (koža; 50 cm)

Autor: Nadica Janić

Ogrlica „Vita (2)“ (koža, masa za modelovanje, akril; 50 cm)

Autor: Nadica Janić

Zeleno je u skoro svim tradicijama sveta simbol života, mladosti, nade i veselosti ali i promena, prolaznosti i propadljivosti.

Kao boja proleća – reprodukcija, priroda, raj, obilje, mir.

Kao nezrelost – simbol neiskustva, ludosti i naivnosti.

U vezi je sa brojem pet i vilinska je boja. Zeleni vitez – smrt, izdaja. Zeleni barjak – brodolom.

U alhemijskoj tradiciji – zeleni lav ili zmaj – početak velikog dela. Mladi bog žita, rast, nada.

U egipatskoj - Oziris simbolizuje nezrelo, zeleno žito, koje se pretvara u zlato boga sunca, Raa.

U hebrejskoj tradiciji (kabalizam) – pobeda.

U hindoizmu i budizmu – prolećno zeleno je život, a bledo zeleno je carstvo smrti.

U hrišćanstvu – prolećno zeleno je mladost, nada, rast svetog Duha u čoveku, život, pobeda nad smrću, inicijacija, dobra dela. Bledo zeleno je Sotona, zlo i smrt.

U islamu – sveta boja.

U keltskoj tradiciji – boja Bridžit, boginje zemlje.

Priredila: Nadica Janić

Literatura:

Mario Lampić – Mali rečnik tradicionalnih simbola
„Libretto“, Beograd, 2000.

SIMBOLIKA ZELENE BOJE KOD SLOVENA (3)

Ogrlica „Večita mladost“

(masa za modelovanje, akril, koža, 70 cm; medaljon 2,5 x 2,5 cm)

Autor: Nadica Janić

"U odgonetanju prisustva epiteta "zelen" i njegovog simboličkog značenja u magijskim i mitološkim tekstovima može poslužiti istraživanje Milke Ivić o pridavanju zelene boje nekim životinjama ili oružju, a da one u stvarnosti nisu takve boje. Konstatujući da niko nije video zelenog konja, zelenog vuka, zelenog sokola, zeleni mač, autorka je zaključila da pomenuti epitet u takvim primerima označva sivkastu a ne zelenu boju, i da je izbor baš tog epiteta siboličkog karaktera: "Bodrost, krepkost, pa onda i odvažnost, silovitost – to su osobine koje se lako asociraju sa svojstvom biti mlad, a to svojstvo je, po svedočanstvu tolikih jezika sveta, neizbežna, spontana metaforična transpozicija pojma zelenog u ljudskoj svesti (zeleno lišće je mlado lišće). U folklornim umotvorinama, zelen konj, zelen soko i zelen mač pominjani su kao zeleni svakako ne zbog svoje boje, nego zato da bi se tim epitetom naglasila njihova podobnost za efikasno delovanje radi savlađivanja protivnika."

U jednoj bugraskoj obrednoj pesmi, koja se peva muškom detetu s namerom iskazivanja želje da tokom godine bude zdravo i bodro, došlo je do izražaja značenje epiteta "zelen" u gore pomenutom smislu:

"Подухна ми цибер ветар

Та издуха медно гумно,

На гумното сив зелен конь,

И на коньо синьо седло;

На седлото машко дете,

На детето зелен венец.

Зелен венец се от здравец,

Да е дете заман здраво,

Заман здраво и весело."

Kada je reč o vezivanju epiteta "zelen" za mitološka bića on ovde ima dvostruku ulogu:

• da ih kvalifikuje kao "jarosna, besna, nesputana, neuhvatljiva" i

• da ih odvoji od čoveka vezujući ih za biljke ili za vodu iz divljeg prostora, odnosno da ih klasifikuje u kategoriju "sirovo", "tuđe". ''

Priredila: Nadica Janić

Literatura: SLOVENSKA MITOLOGIJA

SIMBOLIKA ZELENE BOJE KOD SLOVENA (2)

Ogrlica „Oročavanje“

(masa za modelovanje, akril, koža, 50 cm; medaljon 2,5 x 4,5 cm)

Autor: Nadica Janić

"U južnoslovenskim bajalačkim tekstovima zeleno je prevashodno atribut mesta u koje se tera nečista sila (gora zelena, trava zelena, livada zelena, drvo zeleno). Kod Istočnih Slovena, u beloruskoj građi, ovaj atribut se najviše vezuje za prostor gde se odvija neki mitski događaj, kao na primer: "Ишов Христос у зеленыя луги'', ''Ехал Сус Христос чараз зяленый мост'' i sl.

Teranje nečiste sile u prostor u kome rastu biljke označene kao zelene, nosi skrivenu nameru "oročavanja" njenog boravka u tome prostoru, pošto je zeleno privremena, sezonska pojava, kao i usmerenja na potpuno odvajanje od ljudskog sveta.

U nizu primera zeleno je atribut koji se vezuje za demonska bića – za đavola, vešticu, vilu, zmaja. U jednoj srpskoj pripoveci đavo u vidu čoveka obučenog u zelene haljine sreće mladića koji je pošao da traži službu i nagovori ga da mu bude sluga (ovaj siže se sreće i kod drugih naroda). U predanju iz Crne Gore, pošto je čovek opržio đavole vrućim mlekom iz jame je izašao čovek na zelenom konju da ga kazni, ali ga spašava "šareno štene koje nije vratima udarano niti metlom ticano". Štajerski Slovenci su vodenog demona ("povodnji mož") opisivali kao "čisto zelenog".

U predanjima o svecima – vučjim pastirima, svetom Mrati i svetom Đorđu, oni su opisani kako na mesto okupljanja vukova dolaze na zelenom konju. Prema verovanju iz prijepoljskog kraja, vešticom ili vešcem postaje onaj koji se rodi u zelenoj košulji. Kod Kuča u Crnoj Gori je postojalo verovanje da se rano na Božić sa vidogleda sela može opaziti zelen plam nad svakom kućom u kojoj ima veštica. U istom kraju zapisano je predanje o veziru Kar-Mahmudu koji je bio zduhač. Kada je poginuo u borbi s Crnogorcima i bio spaljen, "od njega je zelen plam bivao". Po jednom verovanju iz Bosne i Hercegovine, sve oko vila je zeleno, i hrana i posuđe i one mogu jesti jedino zeleno jelo."

Priredila: Nadica Janić

Literatura: SLOVENSKA MITOLOGIJA

SIMBOLIKA ZELENE BOJE KOD SLOVENA (1)

Ogrlica „Kalenica“ (koža, 70 cm; medaljon 8x4 cm)

Autor: Nadica Janić

"Zelena boja se asocira s vegetacijom, a samim tim i sa promenom, jer vegetacija sezonski nestaje i ponovo se obnavlja. Ovaj simbolički elemenat poetski je osmišljen u mnogim narodnim pesmama, a najčešće kroz paralelu zeleno (mladost) – odsustvo zelenog (starost).

U narodnim bajanjima zeleno je, najšire gledano, atribut prirode (sirovog) i atribut otvorenog prostora u kome se kreće nečista sila i gde ona gospodari. To je, potencijalno, i prostor opasan za čoveka. Uže gledano, zeleno se vezuje za prostor gde se tera nečista sila, ili gde se odvija neki mitski događaj koji izaziva promenu (razdvajanje nečiste sile i čoveka). U samom procesu bajanja u bugarsko – makedonsko – srpskoj tradiciji taj prostor razdvajanja simbolički se iskazuje prisustvom zelene glinene zdele s vodom koja je često obavezno sredstvo pri bajanju ("Bolesnik od krajnika ode predveče bajalici; koja uzme zelenu kalenicu (zdelu), napuni je svežom vodom, metne pred sebe, zatim uzme tri grumenčića soli, pogleda u zvezde i govori...").

Zelena zdela se koristi i u ljubavnoj magiji. Ako postoje drukčiji zahtevi u bajanju, pa se mesto zelenog suda upotrebljava kotao, onda se prostor "razdvajanja" iskazuje upotrebom kitice zelene trave. Zanimljivo je da zeleno ima sličnu simboličku funkciju i u vizantijskoj crkvenoj umetnosti: razdvaja božansko (ili carsko) od zemljanog."

Priredila: Nadica Janić

Literatura: SLOVENSKA MITOLOGIJA